Jasan Pogled
U knjizi Jana Potockog, Rukopis nađen u Saragosi, vodi se karakterističan dijalog među učesnicima gozbe, i jedan od njih, Apolonije, obraća se ostalima: – Jeste li videli nekada Tantalove bašte koje postoje, a ne postoje? – Videli smo ih kod Homera – odgovorili su – jer sami u pakao nismo […]
Da pišem. Da pišem je oduvijek bilo ozdravljujuće. Kad se uzburka tamo dolje u mojim nepreglednim dubinama, pa se uskomešaju strahovi, strepnje i neizvjesnosti, i sva ta zbrka nedefinisanih osjećanja se uznemiri i razgica, žaba se probudi i počne da krekeće dolje u utrobi. Nekad zbog svega a nekad ni […]
Pisanje sleva nadesno Ova predavanja nose naslov Ispovesti mladog romanopisca, i čovek bi se mogao zapitati zašto, s obzirom na to da sigurno kročim prema svojoj sedamdeset sedmoj godini. Desilo se, međutim, da sam svoj prvi roman, Ime ruže, objavio 1980, što znači da sam romansijersku karijeru započeo pre […]
Piše: Džonatan Frenzen Možda sanjati: u doba slika, zašto pisati romane? (treći dio) Dozvolićete mi dve kratke generalizacije o romanopiscima: mi ne volimo da se suviše upuštamo u pitanje čitalačke publike, i ne volimo društvene nauke. Kako je neobično, onda, što se ispostavilo da je za mene svetlo u […]
Samoća pisanja je samoća bez koje se pisanje ne događa ili se raspršuje, jer je ostalo bez krvi od traganja za time šta da piše. Gubi krv, njegov autor ga više ne priznaje. A pre svega nikada ne treba da bude diktirano nekoj sekretarici, ma koliko umešna ona bila, i […]
Treći dio intervjua objavljenog u časopisu London Magazine, dec.1974. – jan.1975. Rrazgovarao Robert Venerstajn Koje ste pesnike tada voleli? BUK: Odn je bio dobar. Kad sam bio mlad, mnogo sam voleo Odna. Palio sam se na celu tu bandu: Odn, MekKliš, Eliot. Tada sam ih voleo, ali kad ih sada […]
Ne treba biti zaljubljen u realnost, ni na veru se podavati takozvanim očiglednostima. Od njih nema ničeg prevarnijeg. Imajmo oko i uho i za ono što je iza te realnosti. Možda je upravo tu ona šansa koju tokom vremena tražimo. Da bi čovek bio pesimist u pogledu umetnosti kojom se […]
Piše: Silvija Monros-Stojaković „Začudo, moja prva sećanja odnose se na razlikovanje. Nekako kao da sam još onda slutio da ako ne budem istraživao stvarnost u njenom jezičkom ispoljavanju, ona za mene neće biti potpuna, neće me zadovoljiti. Dete nauči da se stolica zove „stolica“ pa onda traži stolicu da bi, […]
Intervju objavljen u Southern California Literary Scene, br. 1, 1970. Razgovarali Vilijam Robson i Džozet Brajson. Da počnemo ot toga gdje i kad ste se rodili? Buk: Andernah, Njemačka, 1920. godine. FBI me to jednom pitao. Došao sam u Los Anđeles kada sma imao dvije godine. Išao sam u školu […]
Razgovarao: Majkl Perkins (nastavak) Zanima me kao pišeš poeziju…Imaš li neku opštu ideju, pa je razrađuješ stih po stih, ili možda sliku? BUK: Ovo zvuči kao pitanje koje bi neko postavio Robertu Kriliju a ne Bukovskom, ali probaću da odgovorim. Koristim sve. Ali način na koji proizvodim stihove nije u […]