Jasan Pogled
Za nekoliko trenutaka zauzet će elegantan položaj pored klavira. Jedva primjetnim naklonom prihvatit će burno odobravanje publike. Njena haljina, prekrivena šljokicama, sjajit će se kao da na nju svjetlo prenosi svu žestinu pljeska stotinu i šesnaest osoba u malenoj i ekskluzivnoj dvorani u kojoj će moji prijatelji prihvatiti, ili odbaciti […]
Monolog zla Jednoga se dana Zlo nađe u oči s Dobrim i taman ga htjede prožderati kako bi jednom za svagda okončalo tu smiješnu prepirku; no vidjevši kako je drugi majušan, Zlo pomisli: „Može se raditi samo o zasjedi; doista, progutam li Dobro sada, dok izgleda tako slabašno, ljudi će […]
Elena Viljagra je sanjala da su kuću reči pohodili pesnici. Reči su, čuvane u starinskim bočicama od stakla, čekale na pesnike i nudile im se, lude od želje da budu izabrane: one su pesnike preklinjale da ih pogledaju, pomirišu, dodirnu ili liznu. Pesnici su bočice otvarali, prstom probali reči, a […]
Tekst je objavljen u 44. broju hrvatskog izdanja Le Mond diplomatique, 2017. godine Urugvajski pisac, novinar i esejist prošle je godine preminuo u 75. godini života. Iako je za života objavio gomilu knjiga, literarnih i publicističkih, uključujući i vrlo utjecajne studije o nogometu, svjetsku je slavu stekao knjigom “Otvorene vene […]
Ja ga nisam voleo u početku, jer sam bio ubeđen da će da mi pojede nogu. Čudovišta spopadaju i kradu žene, odnose po jednu na svakom ramenu, a kad ostare žene se i jednu od dve bacaju u јагак kraj puta. Ali ovo o kome govorim, moj prijatelj, to je […]
i progutaćemo život koji nam sleduje ali danas je ovaj užas previše Mario Benedeti Zatočenicima Fuerte Alena Niko nije znao kako. Mora da se desilo noću, kad nismo bili tu. Sticao se utisak da je oduvek tu. Jednostavno, niko nije primetio. Dešava se toliko toga. Ne može se primetiti sve […]
Znam ja da je ona samo boja i ton. Kad bih samo mogao da ti je pokažem! Tu je naga spavala, obgrlivši noge. Ja sam kod nje voleo razdraganost mlade životinje ali istovremeno i predosećanje raspadanja jer je i ona bila rođena da se raspadne i bilo mi žao što […]
Da su znali gradski jezik, mogli bi da upitaju ko je stvorio belog čoveka, otkud snaga automobilu, kako se avioni održavaju u vazduhu, zašto su nam bogovi odrekli metale. Ali gradski jezik nisu znali. Govorili su starim jezikom predaka koji ne behu ni pastiri niti su ikad živeli na snežnim […]
Ostaje mi prazna, izgužvana kutija cigareta Republicana i bajati časopis koji je ovde ostavila. Ostaju mi dve poslednje vozne karte. Ostaje mi papirni salvet na kojem je nacrtala moje lice iz usta mi izlazi loptica s rečima, reči kazuju nešto smešno. Ostaje mi i jedan list akacije pokupljen pre neko […]
Eduardo Galeano – Živimo u kulturi ambalaže Mi živimo u svijetu gdje su sahrane važnije od pokojnika, gdje su svadbe važnije od ljubavi, gdje je izgled važniji od pameti. Mi živimo u kulturi ambalaže, koja prezire sadržaj. Eduardo Galeano nesumnjivo je bio velik čovjek koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. Ovaj […]