Jasan Pogled
Ostaje mi prazna, izgužvana kutija cigareta Republicana i bajati časopis koji je ovde ostavila. Ostaju mi dve poslednje vozne karte. Ostaje mi papirni salvet na kojem je nacrtala moje lice iz usta mi izlazi loptica s rečima, reči kazuju nešto smešno. Ostaje mi i jedan list akacije pokupljen pre neko […]
Eduardo Galeano – Živimo u kulturi ambalaže Mi živimo u svijetu gdje su sahrane važnije od pokojnika, gdje su svadbe važnije od ljubavi, gdje je izgled važniji od pameti. Mi živimo u kulturi ambalaže, koja prezire sadržaj. Eduardo Galeano nesumnjivo je bio velik čovjek koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. Ovaj […]
Straže bdiju, revolucionari kuju zavere, ulice su puste. Grad je utonuo u san u jednoličnom ritmu kiše; žitka od nafte, voda zaliva lenjo liže dokove. Neki mornar posrće, svađa se s uličnim feralom, tetura se. U podnožju brda, kao uvek plamti vatra iz rafinerije. Mornar pada ničice u baru. To […]
Iskrenost? Samo pažljivo s tom rečju. Uostalom, mila, zar se nismo tako dogovorili рге četiri sata. Sećaš se šta smo rekli? Prošlost ne postoji. Naravno da je teško izbrisati je. Ali priznaj da bi bilo lepo zadržati samo ovu današnju sliku, ti i ja na ovom mračnom tremu, privremeno zaklonjeni […]
Moj otac je ličio na gavrana. To mi je palo na pamet još kad sam bio dete: video sam jednom u „Njivi” sliku – nekakvu stenu i na njoj Napoleona s njegovim belim trbuščićem i čakširama od jelenske kože, u crnim kratkim čizmicama, i najedanput sam se zasmejao od radosti […]
…Oslušni, srce moje, i poslušaj šta govorim: Duša mi bješe moćno stablo čije korijenje seže u dubine zemlje, a grane mu se izvijaju prema beskraju. Duša mi procvjeta u proljeće, plodove dade u ljeto, a kada jesen dodje sakupih plodove u srebrne posude i stavih ih na raskrsnicu. Prolaznici su […]
Prijatelji moji i saputnici, jadan je onaj narod koji je pun vjerovanja, a vjera mu je prazna.Jadan je narod koji nosi ruho, a sam ga ne tka, jede hljeb a ne žanje ga i pije vino što ne teče iz njegove preše.Jadan je narod koji siledžiji kliče kao junaku, a […]
Život, Lezbijo, ljubav neka bude za nas staraca strogih zlobni šapat niti prebite pare ne vrijedi! Sunce zalazi pa se opet rađa; a kratkotrajnu našeg dana svjetlo vječna smjenjuje noć i san bez jave. Daj mi tisuću poljubaca, još sto, drugu tisuću, zatim daj mi još sto, opet tisuću novu, […]
Predgovor Bio sam teško bolestan; smrt je već bila blizu. Skupivši poslednju snagu i posluživši se prvim trenutkom pune trezvenosti uma, napisao sam duhovno zaveštanje u kome, između ostalog, stavljam u zadatak prijateljima da posle moje smrti objave neka od mojih pisama. Želeo sam makar samo tim da iskupim beskorisnost […]
Poslednja poruka koju je Štefan Cvajg uputio prijateljima pre nego što će se, 23. februara 1942. godine, po svojoj volji rastati sa životom svakako je jedno od najpotresnijih svedočanstava u istoriji nemačke književnosti i jedan od najrečitijih iskaza o onim teškim duševnim patnjama koje su razdirale malobrojnu duhovnu elitu među […]