Mene nikada nije uspeo da iznervira. Ali ostalim prijateljima je bio dozlogrdio. Bio je jedan od onih ljudi koji su »iznad« svih stvari, jedan. od onih koji s gadjenjem zevaju na sve, jer su živeli tako punim životom, da posle četrdesete samo uočavaju neprekidno ponavljanje stvari.
Pedro ga je mrzeo. I rešio je da ga zaprepasti.
Jednog dana se pojavio u njegovoj kancelariji i bez ikakvog pozdrava ga je besno napao:
— I dalje si podjednako tup? Nastavljaš sa svojim spleenom?
— Da.
Onda je Pedro skinuo pantalone i pokazao mu zadnjicu.
— Video sam i mnogo ružnija dupeta — rekao je ovaj okrećući glavu.
Pedro nije odgovorio, nego je uzeo pepeljaru i ispišao se u nju.
— Paaa! Jednom su mi se popišali na glavu.
Tada je Pedro izbezumljen od besa, jednim udarcem otvorio prozor i strmoglavio se.
On je zainteresovano prišao, pogledao dole i iskreno iznenađen, prokomentarisao:
— Ovo je prvi put da se jedan čovek ubije zbog mene.
Enrike Vernike
