Jasan Pogled
Manje sam ih video Više ih je pas Paspalj zapišao Da bi se ovo pretvorilo u poeziju Trebaju neki stihovi Ne diraj mi mural Jerbo ce se dignuti Koja se takne mog murala A i njegovog, psa moga Njegove koje Psa mi, ustaćemo Koje se taknu našeg morala Evo nas, […]
Moj umor je opipljivIma težinui oblik Mogu da ga ogrnemili obmotam oko vratamada je uglavnom unutragde je udobnije Moj umor ima imeustvari više njih Ponekad ga slikami okačim na zidali ga niko ne prepoznaje Aleksandra Leković
Sad me boli samo na dodirkad slučajno okrznemto mestoodavno načetopodrugljivim osmesimašto pržemladu kožukoja se tek stvara Previjala sam zavojimai gazama natopljenimtvojom ljubavljunekim rečima toplinei davanjem onog što imami mogu Mislila sam,da su samo ožiljci ostalia ne ranaispod blede kraste A ondakad se raskrvarimi posečemna oštricutuđeg mišljenja Shvatimda se samo zavaravam […]
Na mestu gde jesam.Prestalo je biti-piti Sviti. Prestalo je sve saznanjeGde se rodih, gde ću biti Na mestu gde jesam Prestalo je biti. Nastaviću piti. Marko Jovanović
O njoj smo i prekosutra misliliAli nakon sutra nismoMada, trudili smo se jesmoI pili smo i pismoOpet.Ostalo je repete od restlovaOd nakosutraIskoristili smo ih sutraA prekosutraKoristimo danas inakon jutraNakon danas i sutraU usta ne uzimati juče Juče bivašebudućnošću. Marko Jovanović
Svima ćemo reći zbogomosim sebi samimaI sve ćemo ih obljubiti, ostaviti, oplakatiObnarodovatiOpet, možda nećemo O njima ćemo napisati tek prvu pesmuO početku, postanku i opstankuProcentu, odsto i posto Opet postaviti Postaviti balerinuNa prste da se osetiBoljom od ostalihObična, al opet okretna O obimu, čistoj matematiciGrudi, bokova, kukovaI sokovaIzračunati površinu, zapreminuI […]
Gluva za brižnostiI nežnostiŠto mi poklanjajuSanjam crveno drvoNeko rumeno neboU praskozorjeZagrljena tuđom rukomostah u travikojom ti svakog jutra prošetašNe primetivši me Jasna Đurđić
Utkano u tajnukoju prepoznajemkad krenempoznatim putemzaleđenog osmeha i srcau poznate predelegde deo mene ostaa znam oko plačljivoopet će sumnju donetida smo mogli svešto nismo danasovako sami i daleki Jasna Đurđić
U uglu dnevne sobe je moje majke svetilište Tu smo poređani sestra, klinci i ja I ja i sestra smo klinci I ja Sam i sestra i klinci.I zet je. U uglu dnevne sobe moje majke je Zigurat, pagoda, minaret, zvonik… Da ne nastavljam danabrajam Visine ogromne. U uglu moje […]
Ne volim noćOna to znaZato mi uporno dolaziranije nego drugimaŽuri besposlenakao da će me obradovatiA zna da ću jeugurati u zjenicučim dođei da će opetpokisla i prestravljenamoliti da izađe. Jasna Đurđić