Art

Na dodir

Sad me boli samo na dodir
kad slučajno okrznem
to mesto
odavno načeto
podrugljivim osmesima
što prže
mladu kožu
koja se tek stvara

Previjala sam zavojima
i gazama
natopljenim
tvojom ljubavlju
nekim  rečima topline
i davanjem onog što imam
i mogu

Mislila sam,
da su samo ožiljci ostali
a ne rana
ispod blede kraste

A onda
kad se raskrvarim
i posečem
na oštricu
tuđeg mišljenja

Shvatim
da se samo zavaravam

Znam,
nikad se nije formirao
debeli sloj
sigurnosti
u tom svetu koji
ne prihvatam kao svoj

Aleksandra Leković

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.