Ponekad ne veruješni kada vidiš teloa kada se vodi kao“nestalo” to te terada se užurbano krećešda se osvrćeš dok hodaši zagledaš po ćoškovima to te uhodidok čekašna kasi u marketu,da se upali zeleno,da te prozove metalni glas u čekaonici to ti budi nadukojom se nadaju svikoji nisu sahranili svojeda će […]

Kakva smešna stvarto vremešto nas vučepa gurapo zamišljenoj putanjiod prvog ado zadnjeg šsa kojim odlazi dah duž koje ostajuprvi i poslednji zubipramenovi kosei odumrle ćelijeduž kojegorimo pa ledimotonemo pa prodišemosanjamo pa  padamo po putanjikoju zamišljamo kao uspondok nas ne odvuče do dnaa ostajemo zauvek istiuplašeni od novogdrhtavog dahasluzavi i crveni […]

Posle svih tih godinaostala je od nas samo sujetaoglodali smo do kostiprivide dobrotebrigu za drugogželju za lepotomsad posežemo za ljutim pićimautehe što nas drževan gravitacione silestvari koje su nam godinamabile zamenaza smisao Aleksandra Leković

Udaram glavomo tvrde korice knjigaprivučena svetlošću i vrelinomsuviše slabada sve to podnesemda sve to ponesemZadrži se na menisamo trag te vatrei vrelinekoju isijavam posle danimadok tražimnovu svetlostoko koje ću obletatii udarati glavomdok me ne pusti da sagorimili dok ne puknenešto u menikonačno Aleksandra Leković

Ti si samo jedna smešna ženašto tuđim rečimazartpava prazninui sad kopašpo stranicama, pasusima, redovimanoću, dok drugi spavajudanju, dok drugi živeu zoru, dok drugi umiruI misliš da ćeškad pročitaš tu savršenu rečmoći da se oslobodište strašne potrebei da pristaneš na životIzgleda ipak dati samo jedna tužna ženašto u tuđim rečimatraži razlogda […]

Zgužvana licana glatkim jastucimaod memorijske penekoja pamtisva prebacivanjakoja nisu izgovorilii sve vlažne snovekoje su zaboravilikad ih je prenuo dan Zgužvana licanad poluispijenimšoljama kafeu kojima su se utopilisvi hrabri planovikoje su skovali u noćiumornoj od nesanice Zgužvana licau ogledalimapod neonskim svetlimadanaod kojih su u mislima bežalidok su o njima čitaliu knjigamapisanim […]

Da li se zato budimcrnih noktijupolomljenih od kopanjaod čupanja korovašto guši to malo parče zemljekroz koju dišei pulsiraovaj ostatak mene Da li zato krv probijatanko vlakno spavaćicedok se vraćamizgrebanaod trčanja kroz šumuzaraslu mislimai željamakoje nikada nisam smelada pustimda izrastu Da li se zato budimtako umornai nespremnaza ovaj svet prividau kome […]

6000 dinarakošta ulaznicaza sećanje na mladost da te neko ponovo vidiranjivu i sklonuoblikovanju da te podseti na bolšto još uvektištikao klimavi zub da se pogledom probijeispod svih slojevaiskustvai tvrdoćekojom si seu međuvremenuoklopio Aleksandra Leković

Zlatna sredinauvek je govorila moja majkadete socijalizmai ovih prostora gde one koji štrčeravnaju za glavua one što viseguraju ka dnu a ja nisam naučila lekcijujer sam videlada i zlatni listu jesen pada i bude uhvaćentežinomzemlje i blatana dnu i nema vetrada ga podigne visokodo suncakoje ga čini sjajnim i zato […]

Ja sam žena umetnicaakrobatacirkuzantkako vam drago pravimpalačinke nedefinisanih oblikažongliramna kuhinjskoj stolicidok ređam vešpod čudnim uglovimamešamkrem u smeru suprotnomod kazaljke na satui onda brišemsklapampomeramslažemsve originalnosa stilom dok crtam novukružnicukao obilaznicuoko centra čigrekoja se iznova zavrtisvakog ponedeljka Aleksandra Leković