Misao mi je urednapravougaonasa tačnim uglovima i čvrstim ivicama očekivanapredvidivaprihvatljiva Ne ume da se snađebez terora pravih linijai uglova koje zahvataju ne ume da se rastegnei rastavina linije, tačkebele praznine između Samo kad se sudari sa nečim neodređenimsferičnimšto se vrti u krug i sve pomera oko sebe shvati da je […]

Šta se zaista dešava sad dok izbija na površinu nikad pokazana hrabrostili su to poslednji tragovipubertetske ludostizaostali u sivim krivinama mozga Možda samojoš jednom u poslednjem trzajuhvatamo vazduhza život kakav smo očekivali dok nastežak blok godina ne povuče na dno Aleksandra Leković

Bacam se raširenih rukuu sve što nudi zaborav padam i sanjamo svim propuštenim životima čekamda me neko uhvati da istisne iz menenaslage sala i tuge da me uhvati za vrati podigneu ravan sa svojim očima i pogledom kažeda želi samo mene Aleksandra Leković

I svi se divešto još živivitalani pri pametiu tim godinamaradiu tuđem vremenubez prijateljakoji su već prešli crtužena jedavno zaboravljenasam sa knjigama i pticom u kavezu i tom strašnom potrebomda je još tuda diše gledajede U stvari je to baš tužna priča Aleksandra Leković

Svuda okolooštre ivicepredmeta o koje se sečem ostavljajutanke crvene linije pa krasteispod kojih se krijebledi tatooza nas što ne volimodizajnirane iznutra svi ožiljciimaju jasne oblikeonih o koje smo se poseklii koje smo poseklioštrim ivicama sujete i dobrih namera Aleksandra Leković

Uporno koračam uskom stazomumerenostidok tu negdežuboreprljave i tople vodeporoka puštam samo misaoda skliznei osetislobodu izopštenihšto slave gubitke i umornim očima ponekad gledaju ka stazi na kojoj stojimou redu gledaju u našu izmišljenustvarnostnesvesni da ne postojidublje dnood licemerjau kome plutamo Aleksandar Leković

Šta nas veže? tanka žica prepletena od glasnog smehaprigušenog plačahladne ravnodušnosti Ili manje ? nit vuneispredeneod mekog runa žrtavakoje smo stavljalina oltare koji su tražilii čekalinaša odricanjaod željačija je krv tako slatka Ili manje? nit paučinešto sijasamo na kišiI hvata u lepljivu zamku sve što proleti u tommeđuprostoru Ili samo […]

Sada negde tonu brodoviprskaju vulkanii granateu vatromet sjaja i boja Sada negde polako se uspavljujučistači ulicai bebe sami u krevetu i svemiru sadanegde tinejdžerke i njihove majkeu susednim sobama maštaju o istimnezadovoljenimpotrebama sadanegdegledaju sebleda lica u ogledalukoje ćutina sva postavljena pitanja Aleksandra Leković

Nesvesnaravnodušnostikoja pretinjenojgranici od sna Bez strahagleda u vreme krupnim očima Kaže da ne boji smrtiI smeška se Kao da zna nešto što joj je prijatelj šapnuousputda je zabavi i oraspoloži Dok ne stignetamogde je čekaju Aleksandra Leković