Tag: aleksandra leković

Art

Da dišem dan

Gura me njuškom podmeće mi se pod ruku ostavlja po meni tragove Vuče me i grebe ko zanoktica Kako to samo ja nisam naučila da dišem dan da prespavam noć da probudim jutro bez  tereta u stomaku što me vuče u sivu gustu maglu nezadovoljenih naizrečenih želja Aleksandra Leković

Art

Šta sam sve videla

Videla sam jai čudnije stvari.. modru zoružutu kišuleptira u slivniku Videla sam … ljude koji su seizgubili poput tebepa se grčevito drže navika Decukoja su videlasvepa sad imajupodočnjake i bledilostaraca one koji pateone što se nadajuone koji se bore i one prepuštenetoku stvariravnodušnei praznešto čekaju kraj Njih sam videla najviše […]

Art

Srce

Pogrešno raspoređeni vojnicina policii izmešane lutkedobre vilei zle Ne umem da hodam po toj  ivicivuče me svetlosta mrak je tako mekan Mrmljam rečiusmeravam mislijedino što imamje srcekoje svetliu mraku Aleksandra Leković

Art

Litica

Da li sinekadmakar u snustaona ivicu ponora Da li si osetiodubinukoja te vučestrah i želju da korakneš I naduda će te nekasigurna i čvrsta rukazadržatii vratitinazad Svaki putpodjednako je strašnočak i kad nisi ti tajšto hodaliticom iznad usekakojim se završavanama poznati svet Aleksandra Leković

Art

A ja se budim svakog jutra nova….

A ja se budimsvakog jutranova…. I Uprežem se u kaiševejutra Onda vučem svom snagomda dovučemdando kraja Pa skinem sa sebesve teretei lebdim visoko čak ispod plafonagde jenajtoplije II Ne znam kud hrlimali mape su mi ispisanena dlanovima Držim se tih putevaa glad me vučeda skrenemu zaraslo i  divlje Da se […]

Art

Epigoni

Neću da čitamtuđe pesmeni da gledam slike drugih Sve se to ureže u mozakobmota oko srcaposle je džabe Posle ne umešni rečni pogledkoji su samo iz tebeizrasli Retko jesamoniklo drvočovečja ribica Ostali su samoepigoninastavljačiponavljačii tobez smisla za humor. Aleksandra Leković

Art

Pobuna

Kako me je napuštala bolrasla je pobuna tela Ne znam zašto sadkad je sramotno što živimi želima nisam poželjna ni lepa Samo prostaci se volei predaju strastii kad su ružni i neuglednimi iznadto radimo samo u mračnim hodnicima glavegde sve odjekujeod prostih rečii glasnih uzdaha Aleksandra Leković

Art

Dome, topli dome

Podjednako bolineizvesnost odlaskaI sigurnost povratkau tvojeu poznatonepromenljivostrašno u sigurnostida stvari stoje baš takoi nikako drugačije Treba mi malo snamalo tople ušuškanostiu nešto belo i mekanokao oblakili pilulaiz koje se polakokrunemrve sigurnostii nadekoju već dugone osećam. Aleksandra Leković

Art

Telo

Telo Došla sam da opravim teloprobijam rukamazelenumutnu vodupraznim um Iznova i iznova zamahujembodrim se mislimao zategnutoj kožii vitkim rukama a telo se moje smeje Tresu se opušteni mišićii naslage salapodrhtavaju od smehamenii tom glupom umukoji umišljada će nadigrati vreme Aleksandra Leković

Art

Griža savesti

Uvek je uz menediše mi za vratdrži me za rukuvuče na povodcuili ja nju… Držim je dubokoi ona se držičvrstobodetera meda se setim Da kradem vremeda to nije mojeda sam dužnai da će moj konačni cehbiti minusna kontu dužnosti, sa kog sam skidalaponeki danza sebeza nas. Aleksandra Leković