Jasan Pogled
Drugo pismo 1. Gospođo Vineti, čudno je ovde. Putovali smo kroz Brogejlove slike, ili kroz onu bajku o Ribecalu. Ne mogu da vam objasnim. Nešto kao moje detinjstvo. Neverovatno. U zoru, pred nama se pojavio grad. Kao u dečjim slikovnicama. Jedna kuća žuta. Do nje maslinasta. pa siva ili terakot. […]
Savest i svest među belim oblacima su samo mala predstava. U ženi nalazimo maglu koja postoji Nezavisno od našeg trijumfa. Na gozbama su spavači I bela ženska tela. Postavljamo sivo na njihova bedra U nadi da postojimo. I nadu da postojimo. Nezavisno od našeg trijumfa. Marko Jovanović […]
Francisku Luisu Bernardesu Ovo je elegija pravolinijskih kapija što bacahu senku na nepopločani trg. Ovo je elegija koja se seća duge kose svetlosti koju je zalazeće sunce bacalo na utrine. (Samo u uličicama bilo je dovoljno neba za celu jednu sreću, a ograde su imale boju večeri.) Ovo je elegija […]
(Knjiga dana Narodne biblioteke Srbije) Džon Kits u novom prevodu na srpski jezik Apsolutnom verom u iskupljujuću moć poezije i verom u poeziju kao apsolutno, što je postalo amanet svih potonjih generacija velikih pesnika, od Bodlera i Remboa do Dilena Tomasa i Jejtsa, od Rilkea do Celana, od Nervala […]
< p dir=”ltr”>Nakon što je otišla, ostao je samo trag dima; pušili smo iz iste kutije. < p dir=”ltr”>Bučno je bilo u gradu; ljudi bez sjenke i ljudi koji obilaze džez klubove. < p dir=”ltr”>Nastavio sam da pijem kisjelu, pušio sam iz naše kutije cigareta, ali kako kad je to, […]
1. Gospođo Vineti, juče sam opet pokušao da se obesim, a posle sam opet odustao. Čitave noći gledao sam otvorenih očiju u tavanicu i voleo onu drugu ženu. Sećam se jedne rečenice iz Dikensa. Početka jednog Dombijevog pisma: – Mila moja, ja sam pas.- Sad znate šta sam. A lepo […]
Već oči zagledaju svaki početak ulice A suša naslućuje blisku kišu Već su svi putevi blizu, čak i put čuda. Vetar donosi obamrlu zoru. Zora je naš strah da postupamo drukčije. i muči nas. Hodao sam celu bogovetnu noć i njen nemir me ostavlja u ovoj ulici koja je kao […]
Pred ekranom slušao sam živu reč mrtvog pesnika. Reč je plivala ka meni i menjala stilove… malo leđno, pa prsno, na kraju kraul. Kako su se stilovi menjali tako je reč prelazila u stih, iz stiha u strofu pa u pesmu. Udavio sam se u njima, Petroviću! Večno ćeš me […]
Razlog mog pisanja je u tome da stvorim nešto tako lepo kao što si ti Kad sam pored tebe želim biti onakav junak kakav sam želeo biti kad imadoh sedam godina savršen čovek koji ubija Lenard Koen
U dubokoj opštoj noći, koju jedva opovrgavaju svetiljke, zalutali nalet vetra uvredio je ćutljive ulice kao uzdrhtalo predosećanje groznog svanuća koje tumara zapuštenim predgrađima sveta. Radoznalo zagledan u tamu i prestrašen pretnjom svitanja, doživeo sam strahovitu pretpostavku Šopenhauera i Berklija, koji tvrde da je svet delatnost duha, san duša, bez […]