Jasan Pogled
Učitelji zena svoje mlade učenike vežbaju da se izraze. Dva su zen hrama imala po jednog svog malog štićenika. Jedan od njih bi, idući svako jutro da nabavi povrće, sretao na svom putu drugog. “Kuda ideš”, pitao bi jedan. “Idem kud god me noge nose”, odgovori drugi. Ovaj odgovor zbuni […]
Priča Čak i pametari među čovjekolikima imaju običaj da kažu: –Sve su priče ispričane… Time dokazuju svoju pamet. A da ima pameti, ne bi bilo čovjekolikih. Ako su sve priče ispričane, onda su sva djeca rođena. A ako su sva djeca rođena, čemu sve ovo, makar i ovako… Ako su […]
Nos I U Petrogradu se 25. marta dogodilo se nešto vrlo neobično. Berberin Ivan Jakovljevič, sa stanom na Voznesenskom prospektu (prezime mu se izgubilo, nema ga čak ni na firmi na kojoj je naslikan gospodin nasapunjana lica i na kojoj piše: „I puštamo krv“), dakle, berberin Ivan Jakovljevič probudio se […]
Prošlo je sedam stotina dana otkad sam zvanično diplomirao, a i dalje sam većinu svog vremena provodio iza šanka, ne čineći apsolutno ništa da svoj položaj promenim, da zađem iz svega toga. U prvom restoranu u kom sam radio mi niko, sem menadžera, nije znao ime, i to mi je, […]
Kad sretnem neku lepu devojku i zamolim je: „Budi tako dobra, pođi sa mnom“, a ona nemo prođe, onda ona time hoće da kaže: „Ti nisi neki vojvoda sa zvučnim imenom, nisi širokopleći Amerikanac indijanskog stasa, s očima što počivaju vodoravno, sa kožom uštavljenom od vazduha prerije i reka koje […]
Hann tekr sverthit Gram okleggr i methal theira bert Volsunga Saga, 27 Moja će priča verno odraziti stvarnost ili, u svakom slučaju, moje lično sećanje na stvarnost, što je isto. Događaji su se odigrali skoro, ali znam, da je u književnosti običaj takođe, da se ubacuju nebitne pojedinosti i da […]
Osamdeset i četiri dana bio si u svom urnebesnom suvozemnom čunu, zaljuljan kao pijani mjesec, dragi strikane. Osamdeset i četiri dana nošen opakim i dražesnim strujama, uronjen u fantaziju, prepušten kovitlacu nečega što je i veće i manje od života. Osamdeset i četiri dana u rakijskom paklu koji pokatkad zasvjetluca […]
Ako je Bog pravio čoveka po svom naličju, najverovatnije u tom trenutku nije njega imao na umu. Kao ni njegovo lice, neuglednu dugu kosu i prosedu bradu, a ponajmanje njegov samoživi karakter. Ne odstupajući od svog uobičajenog ponašanja, slobodno vreme troši na žvrljanje po svojoj misterioznoj svesci kojoj niko sem […]
Tokom našeg poslednjeg izleta u molsku dolinu, u kojoj smo bez obzira na godišnje doba uvek bili srećni, posetili smo jednu kafanu u Gornjem Filahu koju nam je preporučio jedan lekar iz Linca i koja nas nije razočarala, razgovarali smo s grupom radnika iz kamenoloma, koji su se posle posla […]
Ludog Josifa Haviju djeca su salijetala pitanjem „Juso, šta ima u Beču?”, a on im odgovarao: “Jeo nar, prde car, hej, haj, zer-belaj!” Od dječijeg smijeha bubrila je slast u smokvama, a od Jusina treslo se i zveckalo sunce u Bregavi. Ludom Josifu Haviji niko nije mogao odrediti godine, […]