Jasan Pogled
Crni sluga ptica Dođi u travu visoku da ti cvetovi poljube kolena.Cvetovi lepo ljube kao jedina žena.Tu ležim i ja i provodim svoje leto kako umem.Trava koju preko dana ulegnemZa malu noć se ispraviI vlati opet kao šuma šume.I ponovo se, u jutro, pri dnu pokrenu mravi.U svako jutro ovde […]
O dugo nam treperi pred okomPut dug i žut od jare.Sa strane samo trske i baresa žabljim i gušterskim skokom. Mi idemo pomno kroz sve to.A slutimo žita, ražihlad, neku ljubav bez laži,neki cvet, nešto sveto. O znamo još i šta nas čekana putu kroz ovo leto:Prah, neko zaspalo pseto. […]
U posrednoj i zapretanoj vezi sa Crnjanskim, Raičkovićevi dnevnički stihovi se pojavljuju kao precizni – jer su gotovo prozni, isprekidani proznim rečenicama, rasuti – i u kamenu klesani tragovi osnovnog iskustva Nedavno je – na Kalemegdanu – postavljen spomenik Stevanu Raičkoviću: pesnikova kamena glava nalazi se preko puta pesničke biste […]
Desi se, kao živ, da me posmatra neki cvetI da je vazduh topao i kao jedan pogled plavI onda zaželim: da prođem otvoren kroz svetI da svemu prinesem pozdrav. Iz ove ljubavi što nosim, neprekidno,I obnavljam u telu od rođenja –Za jedan ljudski osmeh, za jedno cveće žuto,Za jedan duboki […]
Ti si moj život videla iz bliza:Primiso, pokret, reč što nisam reko.Znala si grč moj i kad stojiš iza.Slutila moju bolest na daleko. Ti si u mome oku dok još gasneVidela prva novog smeha klicu.A kad se vratim domu ure kasneZnala svu priču samo po mom licu. Sedim za stolom […]
Ako se nebo širilo kao plava uteha, ako je sunce imalo nešto od tvoga disanja: Mi smo bili dva bora, tužna, bez greha, dve grane što se lome i – ćutanje, dva pitanja. Izgovorena tiho kao kamen da pita (tiho, sasvim, da se do beščujnosti čuje); skoro nemušta (tako samo […]
Pesmo, mala zvezdo!pođi sa mnom ćuteći po travi. Bockaće nas suve grane, suve vlati.Obići ćemo mesta gde su mravi.pođi pesmo, sa mnom ćuteći po traviI čelo mi pozlati. Ja sam dobar i ćutaću:Gledao sam dugo kamen kako ćuti.Gledao sam dugo drvo kako pati:Stoji samo raširenih ruku. Dođi, kao cvet tek […]
Kao da su u glavi, a ne u tornjevima, zvonila zvonaU prepodnevnom gradiću, nedeljnom, uz TisuLežao je kasni septembar na srcu kao tona.Iz bašti – jesen se odazvala tajno tišinom u mirisu. O te skrovite bašte koje se na istrošenom suncu sušeI vire iza letvastih ograda šarene kao zebra!Gorele su […]
Na malom skveru s dve-tri klupeI s bukom što se slabija činiU sunčano se podne skupeStarci iz kuće u blizini. U kaputima starim mnogo(Jer čemu nov kad dugo traje)Žmire put sunca ili strogoZure u tramvaj što tu staje. I ćute. A kad tramvaj jekneI krene s bukom u dalekoŠta jedan […]
Jesen ulazi u grad sa one strane gde je voda I gde je trava i stablo. Tamo postoji i klupa Sa koje su ljubavnici otišli. Za ljubav više krova nema. To su jednostavne stvari i one se ponavljaju. Postale su sasvim obične u našoj navici, Kao kad skidamo šešir Ili […]