Jasan Pogled
Kari Šabanovi (Sjećanje iz djetinjstva) Sjećanje me lakom tugom ovi: .veče slazi i miriše lipa. Kroz sumrak se čuje kolska škripa, S puta idu kari Šabanovi. Mi u susret otrčimo k njima, A kari nas vrate srećne kući I sivom nas džadom truckajući O pređenim šapću drumovima. Mili dani, moji […]
Jedne nedelje u podne U gradu Koji je toliko susedan tvojoj varoši Kao što su oko i oko blizi na jednom istom licu Stojiš na njegovoj jesenskoj obali. Slatko i tužno ti se pričinja da si nepoznat Svemu oko sebe I da je sve okolo i tebi nepoznato Toliko Kao […]
U sasvim utišaloj i skoro smračenoj ulici Pred vratima tek nešto uzdignutijim Ne više od pet-šest stepenika Ali ipak visoko Stoji jedan čovek malo ukošeno okrenut Ni tamo ni ovamo Kao da zagonetku postavlja nekom opalom listu Ili zgužvanoj hartiji Koji šušte polako niz poliveni asfalt Kao da nekuda zajedno […]
Podne Po svemu onome kako izgleda Ovo podne je sasvim obično Kao jedna stara pesma: Mali užareni trenutak tačno u sredini između izlaska i zalaska I ništa više. (Ili još samo Pa i to već uzgred: Jedna svakodnevna slika ovde pred očima Koju ostvaruje okrugao život časovnika na tornju Sklapanjem […]
Uvek na jednoj te istoj klupi U zakržljalom parku tačno na raskrsnici aleja U vreme baš kada se ljudi sa posla vraćaju Seda jedan te isti čovek polako na ivicu Kao da je samo za trenutak seo da se odmori Ili da budan prosanja nešto iz svog života Koji se […]
Reč je o čoveku koji tek s vremena na vreme I to naročito onda kada je nebo u mozaiku od oblaka Prolazi ispod naših prozora Kraj naših vrata I drži u ruci kišobran sa izlizanom braonkastom drškom Jedan sasvim zatvoren tamni kišobran Kao uvijeno crno jedro. Čovek se ne osvrće […]
U ovom sutonu Jedan čovek stoji na balkonu I posmatra u plavičast prostor ispod sebe I na početku Rasejano nabraja stvari koje mu ulaze u oči I stvari koje samo kucaju na neka njegova vrata I ne ulaze. I evo Čovek već dobro razlikuje u svojoj glavi Zatamnjene površine iskošenih […]
Eto I to baš sada Kad smo do grla siti pesme I ležimo tako prirodno svako na svojoj postelji svako u svojoj travi Skoro kao mrtvi što leže nekoliko spratova pod nama Ili čak još dublje jednostavni Otprilike Kao oni mrtvi koji leže za nekoliko spratova pod njima Eto Dolazi […]
Jesen ulazi u grad sa one strane gde je voda I gde je trava i stablo. Tamo postoji i klupa Sa koje su ljubavnici otišli. Za ljubav više krova nema. To su jednostavne stvari i one se ponavljaju. Postale su sasvim obične u našoj navici, Kao kad skidamo šešir Ili […]
Imaju trave jednu misao tešku kao kamen Jer one meni kažu: “Ne treba tvoja pesma. Lezi u nama. I sklopi ruke, gde bilo, pod glavu. I ćuti. Dugo ćuti dok ne zaboraviš govor. I posmatraj mirno breg sasvim udaljen, i plav, Što duboko ćuti. I digni oči polako sa brega […]