Jasan Pogled
Kvem, 20. avgust 1880. Malo sam poučavao neka Igoova dela ove poslednje zime, neka bude. Poslednji dan jednog osuđenika i jednu veoma lepu knjigu o Šekspiru. Bacio sam se na proučavanje tog pisca ima već dugo vremena, to je isto tako lepo kao Rembrant, – Sekspir je za Čarlsa […]
Van Gogova pisma bratu Teu Pti Vam, 26. decembra 1878, Borinaž-Eno Ti mora da znaš da u Borinažu nema slika, i da uglavnom uopšte ne znaju šta je to slika, pa se samo po sebi razume da ja od svog odlaska iz Brisela nisam video ništa što se […]
Pisma bratu Teu Amsterdam, 3. aprila 1878. Opet sam razmišljao o onome o čemu smo razgovarali i nehotice sam pomislio na reči “danas smo ono što smo bili juče”. To ne znači da treba tapkati u mestu i ne pokušati se razviti, naprotiv, postoji nužan razlog da to činimo, da […]
Pisma Vinsenta Van Goga bratu Teu Pariz, 31. maja 1875. Juče sam video Koroovu izložbu. Naročito se isticala slika Maslinova gora, zadovoljan sam što je to naslikao. Desno, skupina maslina, tamna na plavetnilu predvečernjeg neba; u pozadini brežuljci sa grmljem i dva velika drveta, gore večernjača. U salonu […]
Čontvarijev veliki kedar There’s a tree of many one, kaže Vordsvort: ovde je drvo, jedno od mnogih. Isto kao i ostalo drveće, ali je ovo drvo neponovljivo i jedino u sjaju svoje individualnosti. Ono što je ranije bilo najvažnije, apsolutni duh, koji je uvek i svuda bio i biće i […]
treći nastavak Čirak na stolici, naslonjači od zelene opletene slame, knjiga na naslonjači, i evo osvetljene drame. Ko će da uđe? Hoće li to biti Gogen ili neka druga utvara? Upaljeni čirak na slamnatoj naslonjači pokazuje, čini se, svetlosnu liniju razdvajanja koji deli dve protivničke individualnosti, Van Gogovu i Gogenovu. […]
drugi nastavak Ti gavrani, naslikani dva dana pre njegove smrti, nisu mu, ništa više od ostalih njegovih platna, otvorili vrata izvesne posmrtne slave, ali oni otvaraju slikanom slikarstvu ili, pre, neslikanoj prirodi, okultna vrata jedne moguće onostranosti, jedne moguće trajne stvarnosti, kroz vrata neke zagonetne i zlokobne onostranosti, koja je […]
Čisto linearno slikarstvo odavno me je dovodilo do ludila, još otkako sam naišao na Van Goga koji je slikao, ne linije ili oblike, već stvari iz nepokretne prirode kao usred grčeva. I nepokretne. Kao pod gromovitim udarcem takve sile inercije o kojoj svi govore uvijeno, a koja nikada nije postala […]
Postskriptum Van Gog nije umro od samog stanja ludila, već zato što je telesno bio polje jednog problema, oko kojeg se, još od vajkada, raspravlja krajnje nepravični duh ovog čovečanstva, problema prevlasti puti nad duhom, ili tela nad puti, ili duha nad jednim i drugim. A gde je u tom […]
Antonen Arto: Van Gog (2) Spram lucidnosti Van Goga koji dela, psihijatrija je tek običan budžak gorila koji su i sami opsednuti i progonjeni i imaju, da bi privremeno ublažili stanja najstrašnije teskobe i ljudskog gušenja, samo još jednu smešnu terminologiju, dostojan proizvod njihovih pokvarenih mozgova. Nema, uistinu, nijednog psihijatra […]