Anatomija Fenomena

Van Gog ne prestaje da udara sve oblike prirode i predmete [Tema: Van Gog]

Portret-papashi-Tangi_-1887

Čisto linearno slikarstvo odavno me je dovodilo do ludila, još otkako sam naišao na Van Goga koji je slikao, ne linije ili oblike, već stvari iz nepokretne prirode kao usred grčeva.
I nepokretne.
Kao pod gromovitim udarcem takve sile inercije o kojoj svi govore uvijeno, a koja nikada nije postala tako nejasna kao otkada su se zemlja i sadašnji život umešali da je rasvetle.

Dakle, upravo svojim gromom iz vedra neba, svojim pravim pravcatim gromom iz vedra neba, Van Gog ne prestaje da udara sve oblike prirode i predmete.
Grebenani Van Gogovim čavlom,
predeli pokazuju svoju neprijateljsku put,
zlovolju svojih rasporenih zakutaka,
da se ne zna kakva se to čudesna snaga, s druge strane, upravo preobražava.

Izložba Van Gogovih slika uvek je datum u povesti, ne u povesti naslikanih stvari, već, kratko i jasno, u povesnoj povesti.
Jer nema gladi, epidemije, eksplozije vulkana, zemljotresa, rata, koji unatrag vraća monade vazduha, koji zavrću šiju pretećem licu fame fatum, neurotične sudbine stvari,
kao neka Van Gogova slika – izneta na svetlo dana,
vraćena samome vidu,
sluhu, dodiru,
mirisu,
na zidovima jedne izložbe –
najzad bačena kao nova u tekuća zbivanja, ponovo uvedena u opticaj.

Nema na poslednjoj Van Gogovoj izložbi, u Palati oranžerije, svih veoma velikih platna nesrećnog slikara. Ali ima, među onima koja su tamo, dosta uskovitlanosti sa razasutim bokorima karmincrvenih biljki, usečenih staza natkriljenih nekom tisom, sunaca sa ljubičastim prelivima što se vrte na plastovima sena od čistog zlata, čiča Tihog (1) i portreta Van Goga od Van Goga,
da podsećaju iz kakve je ogavne jednostavnosti predmeta, osoba, građe, elemenata,
Van Gog izvukao ta svojevrsna orguljska pevanja, te vatromete, ta atmosferska bogojavljenja, konačno, to “veliko delo” (2) večite i neblagovremene transmutacije.

Antonen Arto

(1)   Metaforična aluzija na čiča Tangija, pariskog prodavca boja i prijatelja mnogih neshvaćenih slikara s kraja prošlog veka, među kojima je bio i Van Gog

(2)   Arto više puta u ovom eseju pominje veliko delo, misleći na alhemijski opus magnum.

Nastaviće se

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.