Jasan Pogled
Preveo sa ruskog: Petar Vujičić Pouke iz prošlosti – romani su kao leptiri Budući da je svakodnevica za većinu postala nepodnošljiva, te da je bolje nakratko je zaboraviti, možda i nije loše setiti se pisca koji je isticao da reč stvarnost uvek treba pisati pod znacima navoda: Vladimira Nabokova (1899-1977). Život ovog pisca rođenog […]
Nastavnici književnosti su skloni da izmišljaju probleme kakav je: „Šta je piščev cilj?“ ili još gore: „Šta taj momak pokušava da kaže?“ Ja pak spadam u pisca one vrste koji počinjući rad na nekoj knjizi nema drugog cilja osim da se oslobodi te knjige, i koji, kad od njega zatraže […]
„Bio sam,“ piše Sebastijan u Izgubljenom imetku, „tako stidljiv da sam uvek nekako uspevao da napravim grešku koju sam najviše želeo da izbegnem. U mom kobnom pokušaju da se prilagodim boji svoje okoline, mogao bih samo da budem upoređen sa kameleonom koji ne raspoznaje boje. Moju stidljivost bilo bi lakše […]
Pamtio je i to da je hotel bio sumoran i jeftin, i da je skrušeno stajao kraj drugog, znatno boljeg hotela, kroz čije su se rez-de-chaussée prozore mogle nazreti utvare belih stolova i plutajućih konobara.1 Ovi redovi iz poznog kratkog romana Prozirne stvari preplaviše me dok sam išao iz svog […]
Na jednom parčetu papira, koje datira sa početka šezdesetih godina prošlog veka, ispod naslova „Frojd“, stoji: „Otkada sam se upoznao sa njegovim delima još dvadesetih, delovao mi je pogrešno, apsurdno i vulgarno.“ Zapis je napravio čuveni pisac Vladimir Nabokov. Džefri Grin, književnik i književni kritičar, u svojoj knjizi „Freud and Nabokov“ Vladimirovu […]
Ruski tekst romana Despair („Отчаяние“ – mnogo zvučniji lelek) napisan je 1932. godine, u Berlinu. Emigrantski časopis Современные записки, koji je izlazio u Parizu, objavio ga je u nastavcima tokom 1934, a emigrantska izdavačka kuća Petropolis, iz Berlina, objavila je knjigu 1936. godine. Kao i u slučaju mojih drugih dela, […]
1899. Rođen 22. aprila u Sankt-Peterburgu, kao najstarije dete u bogatoj aristokratskoj porodici. Naučio je da čita i piše prvo na engleskom jeziku (uz francuski, koji je uvek bio drugi jezik ruskog plemstva). Detinjstvo i prva mladost u carskoj Rusiji za njega su zauvek ostali izgubljeni raj. 1919. Nabokov sa […]
Nastupio je tajac. Nemilosrdno osvetljen lampom, mlad i bucmast, u rubaški ispod kratkog crnog kaputa, oborenog pogleda punog napetosti, Anton Goli počeo je da skuplja stranice rukopisa koje je tokom čitanja nasumice odlagao. Njegov mentor, kritičar Crvene stvarnosti, zurio je u pod dok se opipavao po džepovima tražeći šibice. I […]
„Kako biti dobar čitalac“ ili „Ljubaznost prema autorima“ – nešto takvo može poslužiti kao podnaslov za polemike različitih autora, a moj plan je da se brižno, sa ljubavlju i detaljno pozabavim nekolicinom evropskih remek-dela. Pre sto godina, Flober je u pismu svojoj ljubavnici dao sledeću opasku: Commel’on serait savant si […]
Razmišljam o prabizonima i anđelima, o tajni trajnih pigmenata, proročkim sonetima, utočištu umetnost. I ovo je jedina večnost koju ti i ja možemo deliti, Lolito moja. Vladimir Nabokov, Lolita “Rukopisi ne gore”, veli Mihail Bulgakov u svom filozofskom zapažanju o krhkosti umetnika i neuništivosti umetničkog dela. Da je, umesto na početku, nastala na kraju dvadesetog veka, ova rečenica verovatno bi morala da glasi: “Hard-disk je neuništiv.” Jer, olovka i dalje piše srcem, ali niko više ne […]