Govor medveda [Tema: Kortasar]

| September 29, 2017 | 0 Comments

Ja sam medved kućnih cevi, penjem se cevima u časovima tišine, cevima tople vode, grejanja, svežeg vazduha, I idem kroz cevi iz stana u stan i ja sam medved koji ide cevima.

Mislim da me cene jer moje krzno održava vodovode čistim, neprekidno trčim kroz cevi i najviše uživam kada prelazim iz stana u stan klizeći cevima. Ponekad izbacim šapu kroz slavinu i devojka sa trećeg viče kako se opekla, ili brundam u visini pećnice na drugom pa se kuvarica Gižermina žali da vazduh slabo vuče. Noću idem ćutke i tada sam najlepršaviji, kroz dimnjak izvirujem na krov da vidim da li mesec odozgo igra, i puštam sebe da skliznem poput vetra do kotlova u podrumu. A leti, noću, plivam u cisterni iskljucanoj zvezdama, prvo lice perem jednom rukom, potom drugom, zatim obema, i to mi pričinjava ogromnu radost.

Onda klizim cevima kuće brundajući zadovoljno, a bračni parovi se usplahiruju u posteljama i kude kanalizacione instalacije. Neki pale svetlo i pišu na ceduljici kako bi se setili da prigovore kad budu videli nastojnika. Ja tražim slavinu koja uvek ostaje otvorena na nekom spratu, tuda pomaljam nos i vidim mračne sobe u kojoj žive ti stvorovi koji ne mogu da idu cevima pa mi onda bude malo žao kad ih vidim onako trapave i velike, kad čujem kako hrču i sanjaju glasno, a tako su sami.

Kada se ujutro umivaju, milujem im obraze, ližem im nos i odlazim, nejasno uveren da sam dobro postupio.

Hulio Kortasar

Prevod: Silvija Monros Stojaković

Tags: ,

Category: Anatomija Fenomena

About the Author ()

Voli da briše članke...

Leave a Reply

Govor medveda [Tema: Kortasar]

by admin time to read: 1 min
0