Uvek uništava, onaj kome je suđeno da bude tvorac [Tema: Niče]

| July 7, 2017 | 0 Comments

Foto: Lee Chee Wai

O prijatelju

»Ima oko mene uvek jedan više nego što treba« – tako misli pustinjak. »Jednako jedan put jedan – čini naposletku dva! « Ja i moje mene uvek su u odviše živu razgovoru: kako bi bilo da se pokuša izdržati bez prijatelja? Za pustinjaka je prijatelj uvek treći: treći je pluta koja sprečava da razgovor dvojice potone u dubinu. Ah, ima i suviše dubina za svakog pustinjaka.  Zato i čeznu toliko za prijateljem i za njegovom visinom. Naša vera u druge izdaje u onom u čemu bismo mi u nama samima rado verovali. Naša je čežnja za prijateljem naš izdajnik. S ljubavlju se često tek hoće da preskoči zavist. I često čovek napada, i stvara sebi neprijatelje, samo da bi sakrio da bi i sam trebalo da bude napadnut. »Budi mi bar neprijatelj!« – tako govori pravo poštovanje, koje se ne usuđuje da traži prijateljstvo. Ko hoće da ima prijatelja mora biti spreman da za nj pođe i u rat: a da bi se moglo ratovati, mora čovek umeti biti neprijatelj. Treba još neprijatelja poštovati u svom prijatelju. Možeš li svome prijatelju da priđeš blizu a da mu ne priđeš? U svom prijatelju treba imati svog najboljeg neprijatelja.

Treba da si mu onda najbliži srcem kad mu se protiviš. Ti pred prijatelja nećeš da izlaziš u odeći? Ti hoćeš da ukažeš čast prijatelju time što si pred njim onakav kakav si? Ali, baš zato će te se ratosiljati! Ko ne skriva sebe, buni protiv sebe: imate dakle puno razloga da se bojite nagote! – Dabogme, da ste bogovi, tada biste se mogli stideti svojih haljina! Ne možeš se dosta lepo nakititi za svoga prijatelja: jer ti treba da si za nj strela i čežnja ka natčoveku. Da li si već video prijatelja svog kad spava, da bi saznao kako izgleda? Šta je uostalom lice tvoga prijatelja? To je tvoje rođeno lice, u hrapavu i nesavršenu ogledalu. Da li si već video prijatelja svog kad spava? Zar se nisi poplašio što tvoj prijatelj tako izgleda? O, prijatelju, čovek je nešto što treba prevladati. U naslućivanju i u ćutanju treba da je oproban prijatelj: nemoj da hoćeš da sve vidiš. San neka ti odaje šta tvoj prijatelj na javi radi. Naslućivanje neka je tvoje milosrđe: da prvo saznaš da li hoće tvoj prijatelj milosrđa. Možda on voli na tebi nepomućeno oko i pogled u večnost. Milosrđe prema prijatelju treba da se sakrije u tvrdu ljusku, o njega treba zub jedan da polomiš. Tako će ono dobiti finoću i slast. Da li si ti svež zrak i samoća i hleb i lek za svog prijatelja? Mnogi ne umeju da skinu lance sa sebe samih a ipak su osloboditelji svojih prijatelja. Jesi li rob? Onda ne možeš biti prijateljem. Jesi li tiranin? Onda ne možeš imati prijatelja. U ženi je i suviše dugo ostao skriven rob, i skriven tiranin. Zato žena nije još sposobna za prijateljstvo: ona zna samo za ljubav. U ljubavi ženinoj ima nepravde i slepila protiv svega onog što ona ne ljubi. Pa i u svesnoj ljubavi ženinoj ima još uvek kolebanja i munje, i noći pored svetlosti. Još nije žena sposobna za prijateljstvo. Ali recite mi, i svi vi muževi, ko je i od vas sposoban za prijateljstvo? Kud ćete s vašom sirotinjom, muževi, i s vašom tvrdoćom duše! Ono što vi dajete prijatelju daću ja i svome neprijatelju, i neću postati usled toga siromašnijim. Ima drugovanja: ali treba da bude prijateljstva!

Tako je govorio Zaratustra.

O tisuću i jednom cilju

Mnoge je zemlje poznao Zaratustra, i mnoge narode: te je tako mogao otkriti mnogih naroda dobro i zlo. Nikakve veće sile nije Zaratustra video na zemlji do dobra i zla. Ne bi mogao živeti nijedan narod koji ne bi prvo umeo da određuje vrednosti; a, ako hoće da se održi, ne sme određivati kao što sused mu određuje. Mnogošta što je jednom narodu dobro služi drugome na podsmeh i porugu: tako sam iskusio. Video sam mnogošta čega se na jednom mestu klone i nazivaju ga zlim a što na drugom obasipaju purpurnim počastima. Nikada nije razumevao jedan sused drugoga. oduvek se iščuđavao u svojoj duši kako mu je sused zloban i u zabludi. Tablica dobara visi nad svakim narodom Vidiš, to je tablica njegovih savlađivanja; vidiš, to je glas njegove volje za moći. Pohvalnim naziva on ono što drži da je teško; ono što je neophodno i teško, za to kaže da je dobro; a što još i iz najveće nevolje oslobađa, ono što je izuzetno, što je najteže, – to veliča kao sveto. Što učini da vlada on, i da pobeđuje, i da stoji u svom sjaju, na strah i zavist susedu svom. to mu je uzvišeno, prvenstveno određujuće,- ono što daje smisao svim stvarima. Odista, dragi brate, ako si poznao, pre svega nevolju, i zemlju i nebo, i suseda jednoga naroda: onda ćeš pogoditi zacelo i zakon njegovih prevlađivanja, i zašto se penje na tim lestvicama ka svojoj nadi. »Uvek treba da si prvi i da si pred drugima: Nikoga ne treba da voli tvoja surevnjiva duša, osim prijatelja« – takve su misli dovodile u uzbuđenje dušu svakog Grka: tako je išao svojim putem veličine. »Istinu govoriti a znati vladati lukom i strelom« – tako je bilo drago i činilo se teško u isti mah onome narodu od kojeg potiče moje ime – ime koje mi je drago i teško u isti mah. »Poštovati oca i mater, iz dna duše raditi sve po njihovoj volji«: tu tablicu prevlađivanja obesio je bio nad sobom drugi jedan narod, i postao je silan i večan zbog nje. »Biti veran, i vernosti za ljubav izlagati čast i krv i za rđave i opasne stvari«: u tome učeći se savladao se drugi jedan narod, i tako savladujući se zatrudneo je, i poneo u sebi velike nade. Zaista vam kažem, ljudi dadoše jedni drugima sve svoje dobro i zlo. Zaista vam kažem, oni ga ne uzedoše, niti ga nadoše, niti im pade kao glas sa nebesa. Vrednosti je uneo u stvari tek čovek, da bi se održao, – on je tek stvorio smisao stvari, čovečiji smisao! Stoga se nazvao »čovek«, što znači: onaj koji procenjuje. Procenjivati znači stvarati: počujte vi koji stvarate! Samo procenivanje jeste blago i dragocenost sviju procenjenih stvari. Tek procenjivanje daje vrednost: i, bez procenjivanja bio bi šupalj orah života. Počujte, vi koji stvarate! Menjajte vrednosti, – to je menjanje onog koji stvara. Uvek uništava, onaj kome je suđeno da bude tvorac. Stvaraoci su bili prvo narodi pa tek posle, mnogo kasnije, pojedinci; zaista vam kažem, sam je pojedinac najmlađa još tvorevina. Narodi su nekad vešali tablicu dobra iznad sebe. Ljubav koja bi da vlada, i ljubav koja bi da se pokorava, stvorile su zajednički takve tablice. Starije je zadovoljstvo biti u stadu nego zadovoljstvo od svoga Ja: i dogod se dobra savest naziva stadom samo će rđava savest govoriti: Ja. Zaista vam kažem, lukavo, tvrdokorno Ja, koje traži svoju korist u koristi drugih: ono nije postanak stada, ono znači njegovu prolaznost. Uvek su oni koji su imali ljubavi, i koji su stvarali, stvorili Dobro i Zlo. Plamen ljubavi bukti u imenu svih vrlina, i plamen gneva. Mnoge je zemlje poznao Zaratustra, i mnoge narode: nikakve veće sile nije Zaratustra video na zemlji od dala onih u kojih ima ljubavi: »dobro« i »zlo« je ime njihovo. Zaista vam kažem, pravo je čudovište sila toga hvaljenja i toga kućenja. Neka se javi ko će okovati tu zver i njenih tisuću vratova? Tisuću ciljeva bilo je dosad, jer je bilo tisuću naroda. Nedostaju samo još okovi za tisuću vratova, nedostaje taj jedan cilj. Još čovečanstvo nema svoga cilja. Nego, recite mi, draga braćo: kad čovečanstvu još nedostaje taj cilj, zar me nedostaje onda još i – ono samo? –

Tako je govorio Zaratustra.

Fridrih Niče

Tags: , ,

Category: Anatomija Fenomena

About the Author ()

Voli da briše članke...

Leave a Reply

Uvek uništava, onaj kome je suđeno da bude tvorac [Tema: Niče]

by admin time to read: 6 min
0