Jasan Pogled
1 Otprilike sve do šeststote godine pre Hrista ljudska istorija je kontinuirano povezana; tada, za vreme od jednog ili dva pokolenja, ali svakako ne više od tri, vreme se menja. Doba koje prethodi šeststotoj godini i doba koje je sledilo razdvaja zavesa koja se može rukom opipati; ono što je […]
Tekst iz 2013. godine U svetu popularne umetnosti karijera Toma Vejtsa zauzima posebno mesto. I to ne samo zbog muzike u kojoj se srednjoevropski moritati susreću s bluzom Haulina Vulfa, u ambijentu koji određuju bitnička poezija i avangardna muzička stremljenja, a koju Vejts, u vešto modifikovanom kostimu Čaplinovog skitnice, superiorno […]
Objavila sam knjiguTo mi je zadalo novu brigu:Ogoljena sam pred znanim i neznanimPred sobom se sramimIstina je, puno dramimZar nisi to željela, pita me unutarnji glasTražim odgovor, od zbrke u glavi spasAli vidim sebe kako bježim, trčim, jurimZadihana sam, žurim, glavom do dna gnjurimNe mogu da uhvatim dahNe mogu da […]
„Semjuel Beket i Frensis Bejkon su dve ličnosti koje su se pojavile nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata a čije se delo na različite načine bavilo dramom gubitka i očajanja; obojica su, reklo bi se, prisustvo čoveka u svetu videla kao nešto čudno i gotovo komično besmisleno. Stoga nije slučajnost […]
Gospodin Miloš Crnjanski, književnik Budimpešta, 21. oktobra 1957. g. Mnogopoštovani Gospodine, Vašu adresu sam dobio od g. Zoltana Čuke, prevodioca Vašeg romana Seobe na mađarski, a obraćam Vam se tim povodom, da mi je budimpeštansko izdavačko preduzeće „Evropa” ponudilo redakciju antologije (izbora) savremene jugoslovenske proze, u kojoj bih želeo da […]
Tamo je negdeNe vidim je ovih danaOsim kad zalutam u snovimaIli se iznenada nađem na njenoj iviciNekad uspem da zastanem nad provalijomPa me samo uhvati vrtoglavicaAli nekad upadnemPokrije me talasDišem na škrgeI teram srce da radiProlaze njihova licaIspred očijuZajednički momentiLepi i ružniBudem kao platno Za projekcijeStarih osećanjaOnda se vratimU stvarnostU svet […]
Reprezentacije heroizma i antiheroizma Studija narativnih metoda kao zasebno polje istraživanja počela je sa Propovom (Vladimir Яkovlevič Propp) analizom fabula ruskih narodnih bajki1 koje je poslužilo za dalju stilsku analizu. Kroz definisanje koncepta monomita, puta heroja, Džozefa Kembela (Joseph Campbell), mapiran je mit o heroju koji napreduje kroz nivoe narativa […]
Duboko iz šume dopirao je zov, tajanstven, prodoran i primamljiv, a on je osećao da mora da se okrene od vatre i od ovog sveta i da zaroni u šumu duboko, ne znajući ni zbog čega ni kuda. Nije se pitao kuda i zašto, jer je zov zapovednički odzvanjao iz […]
Februara meseca godine 1941, mandarini, dva mandarina, moje zemlje pozvati su bili kod Džingis Kana. Naređenje je bilo da se, u Rimu, kad nas o tom pitaju, kaže: radi se o sklapanju nekog pakta o nenapadanju, između naše zemlje i Nemačke. Pri kraju februara, međutim, znalo se u Rimu, šaputalo […]
Koračamo kao oštrica slutnjii gde je stvarnost?Da li je opipava noć istovetno kao pesmu,kao slavoluk nevidljivog. Koračamo kao puls senki,koje zamrse svoje srce ublatnjavi vek,u razgranatost naših slika. I nađemo seusred diskusije noći i dana osrcu našeg veka,o oznakama stvarnosti. Sanda Ristić Stojanović