Jasan Pogled
Da li sinekadmakar u snustaona ivicu ponora Da li si osetiodubinukoja te vučestrah i želju da korakneš I naduda će te nekasigurna i čvrsta rukazadržatii vratitinazad Svaki putpodjednako je strašnočak i kad nisi ti tajšto hodaliticom iznad usekakojim se završavanama poznati svet Aleksandra Leković
Isidora je bila nesvakidašnji primer jake, nezavisne, umne žene, koja je, za to vreme s početka 20. veka, neubičajeno, živela sama, bez muža i dece (iako se udala u Norveškoj za doktora Emila Stremnickog, ali je on posle svega godinu dana njihovog braka preminuo). Ona se sama izdržavala od svog […]
Nada je luksuz. Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim Tako ljubim, ne mogu da se setim. „Svest o zaboravu“ Kad su me mladi ljudi iz redakcije „Koraka“ pitali da li bih mogao da spremim „Sećanje na Branka Miljkovića“ […]
Čitaoče, kada ocenjuješ lepotu nekog dela budi pažljiv. Jer na primer: mi zamišljamo klasičnu grčku estetiku kao beli mermer na pozadini plavog neba. A antičke skulpture su bile šarene, njih je ispralo vreme. I njihova belina tek je proces propadanja. Kosta Kosovac
Život pesnika Ako pesnik ima ikakvu obavezu prema društvu, to je da dobro piše. Pošto je u manjini, on nema drugog izbora. Ako tu obavezu ne ispuni, pašće u zaborav. Društvo, s druge strane, nema nikakvih obaveza prema pesniku, napisao je Josif Brodski, jedan od najvećih pesnika i esejista Rusije […]
Harold Blum: Borhes, Neruda i Pesoa – hispanoportuglaski Vitmen [3] Niko u zapadnoj književnoj tradiciji nije tako silovito potkopavao ideju o besmrtnosti književnosti. On vraća čitaoce na svoj početni motiv za građenje metafore, za željom da bude drugačiji i da se pronađe na nekom drugom mjestu, za izborom da postane pisac. Nesuđena […]
Kiš je jedan od najvećih evropskih pisaca posleratnog perioda, ali njegova reputacija u zemljama engleskog govornog područja nije onakva kakvu zaslužuje. Kišovo delo crpi ogromnu snagu iz pokušaja da osvoji stvarnost prepravljanjem dokumentarne istine. U obimnoj esejističkoj knjizi Čas anatomije (1978) Danilo Kiš je razvoj kratke priče podelio na dva razdoblja: pre […]
VII – To sam ja, kćeri moja! Ja sam, srce moje! – začu Katarina kad dođe k svesti i ugleda pred sobom staru služavku. Starica nagnuta nad njom, čini se nešto šapće, ispružila iznad nje svoju uvelu ruku i prska je hladnom vodom. – Gde sam to ja? – zapita […]
Kakosamojoš uvek lažui u svojojdevedesetoji odlažusebismrtdok ne postanelegenda. Svet je stavljenu rukepuneflekastaracaranoranilaca. Slojevitamoći naborinjihovestarekožepreziruglatkoću. Mi, međustarcestavljeni,grizemonoktedo nervai višene rastemo. Tvrdokorni,mudrai dobrostivioni opstajuu svom asketizmui nadživećenas uskoro. Ginter Gras
U našem gradu neko na nešto puca…Muklo bum, bum, bum na nedeljnoj ulici.Ljubomora može krv da pusti.Može crne ruže da stvori.Na koga li pucaju? Na tebe su to noževi isukaniNa Vaterlou, Vaterlou, Napoleone,Elbina grba ti na kratkom trupu,I sneg, što razmešta svoj blistavi escajgHrpu po hrpu, govoreći: Pst! Pst! Sa […]