Kont’o, kont’o, pa skont’o… Napregao sve umne sile, pa mi sinulo. Rknula me munja čistoga proviđenja, pa sad drugačije hodim zemljom: Nije kriv onaj što je krivac, nego ovi što ga drže na visinama. Ko li su ti i takvi u zemlji ljuđi i junakah i širom serbskih zemaljah… Jesu […]
Author: Boris Jovanović
Završi mi to
Dosta sam trpio. Da makar nešto oglođem. Ostalo je samo do kostiju. Još malo ni koščina neće biti. Znaš to bolje nego ja… Završi mi to… Završi mi to, znam da možeš. Znam da znaš znanje. Da i ja malo uživam. Dosta sam rintao za siću… Završi mi to… Ko […]
Zec u grmu
Što je nama ovako? U kom grmu leži zec? I kakav li je to zec što toliko dugo i tako predano leži u tom grmu? Kakav li je grm, pa je baš taj predani zec zalegao u baš taj i takav grm? Ima li lakših pitanja…vjerovatno da nema… Ima li […]
Društvo za zaštitu zločina
Zapitaš li se makar ponekad, gordi podaniče, uvaženi ližisahanoviću, koliko li je potrebno tvojih pokloničkih muka za jednu njihovu radost…kosne li te to saznanje, lecne li te makar onako, potiho i prituljeno u vječitom drijemežu… Da li ti ikada padne na smračenu pamet koliko li je potrebno tvojih snishođenja i […]
Dripački raj
Kako je nikla gospoda. Kao korov. Kao praziluk. Baš onaj praziluk što viri iz onoga… Kako je iždžikljala elita. Kako paprat. Kud god se okreneš-elitno rastinje. Viri iz svih institucionalnih budžaka. Kako je kuljnula neointeligencija. Zaklanja vidik. Visoka i silna. Robusna i moćna. Kao deponija. Kud ti okom, marginalizovani goljo, […]
NATO čobani
Pročitah jednom davno: Od svih zala najgora su ona mirna institucionalizovana zla… Bilo je to još u onim vremenima kad je postojao đavo. Knjiga se zvala „Mit o đavolu”. Ima tu još ponešto zanimljivih stvarčica tek onako, za dokolicu. Ima tu i đavola i đavolaka, kojih više nema. Kad su […]
Prazan frižider i pun sef
Bio jednom jedan prazni frižider. Sakrivao je sopstvenu prazninu polovinom lubenice, flašom „jelen” piva, kutijicom senfa i polupraznim kornetom jaja. Taman dovoljno da ne budem potpuno prazan: tako je tolkovao dobri, stari prazni frižider… Bio jednom i jedan puni sef. Bio je pun-punan evrića i dolarčića, a iz njegove nabijene […]
Rogato plemstvo
Mogu rogovi, zemljače, da niknu od muke, i nikli su, ali: nijesu to ti rogovi… Mogu rogovi da imaju veze sa muško-ženskim odnošajima i snošajima, ali ni ti rogovi nijesu toliko važni… Nije riječ o tim rogovima, nije riječ ni o rogatoj marvi, riječ je o dičnim rogovima, rogovima prestiža, […]
Gledanje u šolju
Biće ti tako i tako. I nijesmo mi ovakvi za nekakva krupna proročanstva. Proroci su za veće i mudrije. Nama je baš prema mjeri kafeni talog…toz…soc… Čak i kafa može da bude tanka…sikteruša. Pa i oko pod mrenom može da nas vidi u talogu, na dnu obične ćikare… Nijesmo ti […]
Običan čovjek
Takav nam treba. A ne ovaj ovakav neobičnjak i njegovi neobičnjaci koji su od života pučanskog napravili-običnu farsu… I ako može, daleki Nebesniče, neka ne bude visok. Jer, sa ovim visokim i njegovim visinomjerima, baš nijesmo imali sreće… I ako već slušaš, svečujni Slušaoče, neka ne bude krakat i neka […]