Još od onih da­na, a bje­še to pri­je no­ve, a na po­čet­ku Mi­la­ši­no­ve ere, na­stu­pi­la su sto­mač­na vre­me­na, a u skla­du sa vre­me­ni­ma i pro­ble­mi, uglav­nom, sto­mač­ni. Ma­li džem­pe­raš op­sjed­nut sto­ma­kom kre­i­rao je vri­je­me u skla­du sa svo­jom op­se­si­jom i, lo­gič­no, stvo­rio je sto­mač­nu eru, a u skla­du sa erom […]

Znaš li ti uop­šte šta `oćeš ili sa­mo znaš kao i sva­ka za­dr­ta dan­gu­ba, šta ne­ćeš? Ili ti ta­kav ka­kav si-ni­ka­kav, ne znaš ni šta ne­ćeš, a ka­mo­li šta ‘oćeš?! Ili ti je, ta­kvom na­o­pa­kom, sva­ko ‘oću za­pra­vo ne­ću, a sva­ko ne­ću obr­nu­to ‘oću?! Kad bi ba­rem znao šta ti […]

Kada nijesmo u mogućnosti da slijedimo ono što je istina, tada bi trebalo slijediti ono što je najvjerovatnije istina Rene Dekart Šta da sa­ču­va­mo i o če­mu da se sta­ra­mo, oja­đe­ni moj i zdra­vo­ra­zum­ni ze­mlja­če, ka­da su nam uze­li i ono što ni­je­smo ima­li. O ono­me što smo ima­li i […]

A bje­še, me­đu nji­ma, ma­ni­tua mi, i ne­ka­kvih te­ro­ri­sta-tam­bu­ra­ša, pa te­ro­ri­sta-ba­što­va­na i te­ro­ri­sta-pi­lja­ra, pa te­ro­ri­sta-vje­ro­vat­no di­vljih (a ka­kvih bi dru­go?!)- tak­si vo­za­ča, pa još i jed­na ba­ki­ca (po fe­mi­ni­stič­ki- te­ro­rist­ki­nja), valj­da ke­ra­mi­čar­ka ili tam­bu­ra­ši­ca ili pi­ljar­ka ili tu­rist­ki­nja ili pje­va­či­ca, đa­vo će ga i tu­ži­la­štvo i pra­vo­sud­ni or­ga­ni, zna­ti… Bi­lo […]

Alo, alo… Ne­što kr­či! Da. Ču­jem Vas. Je­sam li do­bio pra­vi broj, za­bo­ga?! Da. Iz­vo­li­te. Mo­lim Vas, sa­mo ma­lo ti­še… Ne­si­gur­nim ko­ra­kom, hik, do si­gu­r­nih pa­ra, je li to, hik, to? Da. Da. Sa­mo ti­še. Dis­kret­ni­je… Dis­kret­no: po­što je glas? Da. Da. Mi­sli­te gas? Shva­tam, shva­tam.. He, he… Po­što je, […]