Author: Boris Jovanović

Jasan Pogled

Možda

Čud­na ri­ječ, kr­vo­pi­ja, pod­la par­ti­ku­la. Te­ška rječ­ca kao ka­men za pod gla­vu. Mno­gi­ma je ovaj pa­tr­ljak od ri­je­či iz ovog pa­tr­ljak-na­slo­va za­gor­čao pa­tr­ljak od ži­vo­ta. Te­žak nam je je­zik kao gra­nit muč­no­ga po­sto­ja­nja, da ni­je te­žak, za­mr­šen, mno­go­zna­čan, zgru­šan kao krv i svet kao ne­bo, ne bi bio srp­ski. Srp­ski […]

Jasan Pogled

Sladoled

Dje­ca na Kri­tu, ka­že se u sta­rim za­ni­mlji­vim ka­ža­ma ko­je se is­pi­ja­ju kao nek­tar u opoj­nom ma­sli­no­vom ili ole­an­de­rov­skom hla­du, jesu u dav­na el­gre­kov­ska, a bog­me i no­vi­ja ka­zan­ca­kin­sov­ska vre­me­na, je­la ne­do­zre­li li­mun i sr­ku­ta­la do­zre­lo sir­će ne bi li se op­sje­ti­la sop­stve­nih gre­ho­va i stra­šnih Hri­sto­vih mu­ka na kr­stu… […]

Art

Kapi (4) – Ušli smo u Crni biser

Ušli smo u ‘’Crni biser’’. Bećir je običan, punačak, lagano poguren, glavat, razbacane oprljene brade, dobrih očiju iz kojih teče plavetnilo. Otpijamo ćutke, dime se potrošene riječi kao čaure. Na mokro staklo lijepe se pihtijasta lica, rastapaju se, nestaju. Oživljuju mrtvi u mom strahu, brčkaju se u plićaku, otresaju kapi, […]

Jasan Pogled

Trg heroja

Dru­gar­ska se pje­sma ori, pje­sma ko­ja sla­vi rad… ni­je baš, baš ta­ko, ali u zna­me­ni­tom NK gra­du brek­će ba­ger­čić i štek­će ta­bač, bu­ška bu­ši­li­ca i zvec­ka­ju alat­ke. A tek ozno­je­na udar­nič­ka li­ca rad­ni­ka pod usi­ja­nim šle­mo­vi­ma, pa vre­la užur­ba­nost na grad­skom gra­di­li­štu i ra­do­zna­li, a bog­me i zlu­ra­di, po­gle­di oša­mu­će­nih […]

Jasan Pogled

Džepna priča

Sva­šta mo­že sta­ti u jed­nu sa­svim ma­lu džep­nu pri­ču. Mo­že se mno­go na­gu­žva­ti čak i u ma­ju­šni za­dže­pak ili pri­dže­pak, a ka­mo­li u džep. Ma­li ka­kvi je­smo, za­slu­ži­li smo i ma­nju pri­ču od ove ma­ju­šne džep­ne pri­če. A ni­šta ne bi ima­lo smi­sla, a po­naj­ma­nje ma­la džep­na pri­ča, kad ne […]

Jasan Pogled

Jastuk

Kad je do­bra gla­vi­ca na do­brom ja­stu­ku, do­bri su joj i sno­vi. Lo­ša gla­vur­da na grd­nom ja­stu­ku ro­ji lo­še sno­ve, lju­te osi­nja­ke ko­ji smu­te sla­ba­šni ra­zum i za­gor­če gor­ki ži­vot. Do­bra gla­vi­ca, opet, na ne­po­de­snom ja­stu­ku pre­tvo­ri sva­ki san u ša­re­nu pti­cu-ru­ga­li­cu ko­ja ismi­ja­va naj­vi­še sne­va­ča, a po­ma­lo i one […]