Sve naokolo zatrpano snijegom.A mi u vozu.U kupeu toplo, samo nas dvoje.Gledamo čudo od bjeline, zaobljene mekane oblike…Kao da smo pritrpani perjanim jastucima.Duboko ispod nas nazire se trag zametene magistrale.Baš dobro što smo u vozu…Naslonjena na moje rame, zaspivaš…I ranije sam volio vozove, sad ih još više volim… Boris Jovanović […]

Kad si brisala prašinu, zapala iza teškepolice sa knjigama.Lijepa i važna, kao svaka ikonica.A knjiška polica velika i teška kao svaka knjiška polica.Teška, brate, kao jedrenjak…Ne bi je ni jači od nas šenuli.– Nema veze – kažem ti, a oblio nas znoj od uzaludnog posla.– Brzo ćemo krečiti, pa ćemo […]

Dok ti pričam o vinima, baš mi prija.Mislim, prija mi vino iz priče.Ovako-kako-tako.Popijemo ponekad iz jedne čaše.Gutljajčić po gutljajčić…Kad tako pijemo jednočašno vino, skole me kič-sličice,sa starih bombonjera i goblena.Recimo: golub i golubica.Ili: stara vodenica, a unutra (to se i ne vidi)vodeničar stis’o vodeničarku.Pa se kupaju u brašnu…Tebi se od […]

Što li sam navalio da ga ne treba koristiti, samo Savaot zna.Ti me ubjeđuješ da mora, ako će hljeb na nešto da liči.Tvrdoglavim da ne mora i da je to jedna od zabluda savremenogčovječanstva u podznaku – pekarstva.Onda ti pomenem svoju strinu planinarku koja je mijesilahljeb bez kvasca.– Verovatno je […]

Stavim krišom tvoje naočare i sve se nekako čudim.Prosto rečeno: ne odgovaraju mi.A čudim se i kako ne možeš bez njih…Ja bih mogao.I kad se malo ljutneš, ostavim te na miru.– To što ti možeš bez naočara ne znači da mogu i ja –tako mi nekako objasniš.Malo prekora u glasu, […]

Obično te pitam kad mi nešto nije jasno. Obično mi je malo toga jasno. A i kad mi objasniš, treba mi dodatno razjašnjenje. Naravno, pitam te isključivo kad već znam odgovor. Kad dobijem tvoj odgovor, ispostavi se da je to – to. Jednostavno, tako sam i sam mislio. Nije ni […]

Svi hvale tvoje kiflice.Lijepe, mirišljave, vazdušaste.Slani i slatki oblačići.Preplanuli kao curice na suncu.Tako je to kad mijesiš sa dušom.Svi hvale, rekoh, samo ja – jok.Nijesam to naučio.Potičem iz takve loge.Ili sam takav sam po sebi.Kad bih počeo da hvalim kiflice i pored kiflica,kad bih tebe počeo da hvalim, daleko bi […]

Kad odemo u kafić, a napolju kišno, sanjivo,ja uporno bistrim svjetsku politiku i nešto morališemo domaćim političkim barabama…Ti piješ svoju kafu i slušaš me.Sve se nadam – pažljivo.Dođe mi da naručim neku žestinu, jednu, drugu, treću, sto treću…Pa da lomim čaše kao ono nekada, u mom mahnitom dalekomkafanskom gradu…Pa da […]

Pripeklo.I žagor se rastapa.I ptica na nebu.I nebo.Udara vreli talasić.Da mi je da otvorim oči, da mi je da podignem glavicu.Da mi je da ti odgovorim.Valjda me zoveš, valjda ulaziš u vodu.Valjda hoćeš da uđem.Da mi je da se okrenem na bok.Da se ne brukam… Boris Jovanović Iz knjige Mala […]

Nabasam slučajno na nju.Kad sam jednom čeprkao po tvojim fiokama tražeći,valjda, uzbuđenje.Dešava se to, kad obuzme praznina…Našao, pa zagledao.Na fotografiji ti, pored – niko.Odsječeno.Ne volim da razmišljam o tome.Uostalom, ne volim fotografije.Ponekad ništa ne volim.Ponekad se pitam – šta radim ovdje…I šta će ta fotografija u tvojoj fioci…Onda je vratim […]