Te­ško pre­ži­vlja­va­mo nji­ho­ve pob(j)ede. I pi­ta­mo se: ka­kvi li su tek na­ši po­ra­zi kad su nam pob(j)ede ova­kve? I ka­kvi li su tek na­ši gu­bit­ni­ci kad su nam pob(j)ed­ni­ci ova­kvi? Ni­ko ne umi­je ta­ko li­je­po da nas usre­ću­je po­ra­znim po­bje­da­ma kao na­ši ve­li­čan­stve­ni pob(j)edo­no­sci. I te­ško da će­mo se ika­da […]

Ro­đen dav­no ne­ka­da, u dva­de­se­tom vi­je­ku. Na po­čet­ku se­dam­de­se­tih. U su­to­nu sa­mo­u­prav­nog so­ci­ja­li­zma. Bio Ti­tov pi­o­nir. Po­lo­žio pi­o­nir­sku za­kle­tvu. Na pla­voj ka­pi­ci-ti­tov­ki ni­je imao cr­ve­nu zvje­zdi­cu. Ta­ko ga za­pa­lo. Ka­pi­ca sa fe­le­rom. Još pam­ti pro­gu­ta­ne su­zi­ce. Svi su ima­li pla­ve ti­tov­ke. Imao je i on. Svi su na ti­tov­ka­ma ima­li […]

Ce­ti­nje- Island­ska uli­ca Već po­me­nu­ta jed­nom dav­no, baš na ovom mje­stu. Već opje­va­na i opje­va­va­na u an­to­lo­gi­ji na­ših ap­surd­nih opor­tu­ni­stič­ko-po­da­nič­kih pje­smu­lja­ka. Po­sred soj­ske i čoj­ske pri­je­sto­ni­ce. Po­sve­će­na da­le­koj dr­ža­vi­ci, lo­gič­no, sr­da­šce­tu bli­skoj. Ne­koć se zva­la Uli­ca Vu­ka Ka­ra­dži­ća ko­ji vu­če ko­ri­je­ne i srp­ski ro­do­slov ne­gdje iz ne­ka­kvog ple­me­na Drob­nja­ci. Ce­ti­nje […]

Šta je ovo, ni­šta se ne de­ša­va? Ni­če­ga no­vo­ga pod ne­bom. Na maj­či­ci ze­mlji ista pje­sma, do­sad­ni re­fren , ubi­stve­na mo­no­to­ni­ja. Kad bi ba­rem ne­bo pa­lo na ze­mlju, a ze­mlja pro­pa­la u pod­ze­mlje. Kad bi se ku­ći­ce i okuć­ni­ce sur­va­le u cr­ni tar­tar, u sli­je­pu zje­ni­cu ne­vi­dje­li­ce, sa­mo da se […]

Sve što raste htelo bi da raste, Al’ će brzo da ga upropaste, Sve što cveta htelo bi da cveta, Ali ne sme da počne da smeta (Bora Čorba) Za pro­mje­nu, po­što­va­ni ko­ji či­ta­te i o pro­či­ta­nom raz­mi­šlja­te, a ži­vot pro­mi­šlja­te, ma­lo op­ti­mi­zma: Ni­je sve ta­ko cr­no, kao što ono­mad […]

Kada bismo znali strahotu i težinu laži, progonili bismo je ognjem, prije nego druge zločine Balzak Ne­ka­da dav­no, u ne­koj ze­mlji se­lja­ka i pro­vin­ci­ja­la­ca, na br­do­vi­tom Bal­ka­nu, na­sta­la je go­re­po­me­nu­ta iz­re­ka, a ovaj pro­vin­ci­ja­lac ko­ji ovo pi­ska­ra i o bo­lje­mu snu­je, a go­re slu­ti, ne­ka­da dav­no ro­đen, na ne­kom br­do­vi­tom […]