Dra­gi moj ze­mlja­če, znaš ti to do­bro: kad čo­vjek ne­ma pa­met­ni­jeg i be­ri­ćet­ni­jeg po­sla, mo­že se ba­vi­ti mno­gim uza­lud­nim ra­bo­ta­ma. Mo­že ko­pa­ti po sta­rim knji­žu­ri­na­ma, in­ku­na­bu­la­ma ko­je pra­šnja­vo uz­di­šu u svo­joj za­bo­ra­vlje­no­sti i uza­lud­no­sti. Mo­že hva­ta­ti zja­la, pre­mje­ra­ti ne­bo, pre­mje­šta­ti go­re i mo­re, hva­ta­ti od­je­ke za­grob­nih gla­so­va, pi­sa­ti i sno­va­ti […]

Ne može se, zemljače, izmisliti topla voda ili rupa na saksiji. A i točak i vatra nisu baš najnoviji izum. Ni naš premijer nije od juče. I njega je neko izmislio baš kao rupu na saksiji ili rešetke na zatvoru. Dakle, premijer nije realna, već izmišljena ličnost. Nešto kao Duh […]

Pa ma­kar da je sni­jeg, pa ma­kar da zdra­vi ci­je­lac ni­je uto­pi­ja, sve bi, či­ni se, bi­lo lak­še. Sni­jeg- uto­pi­ja, blju­zga­vi­ca-stvar­nost. Ta­ko ti je to s na­ma Ser­bi­ma i osta­lim lju­đi­ma ko­ji su va­vi­jek htje­li ono što ni­je­su mo­gli ima­ti, a ono što su ima­li ni­ka­da ni­je­su ču­va­li. Uto­pi­stič­ka če­ljad […]