Izađem u malu noć, pa mirišem lavandu.Mirišem i mirišem, hvatam najtanju strunu.– Šta radiš tu u tom mraku? – pitaš i pališ vanjsko svijetlo.– Ništa. Sjedim. Isključi.Donosiš svoju hoklicu.– Osjećaš li kako miriše lavanda?– Ne osećam.– Pa skoncentriši se, osjetićeš.Pa se koncentrišeš, ja mirišem.A lavanda pjevuši u mraku… Boris Jovanović […]

Da se uzverem na drvo, ne ide.Nije toliko visoko, a i grane su tanušne.A ova naša zgradica još niža od ovog drveta.A baš mi se gledaju zvijezde.Ima tu nešto…Nijesu baš bili ludi oni što su ih cijelog života gledali.Mada…Dosegli su neke tajne, popeli se do nekih visina.Mada…Razmrsili su, može biti, […]

– Znaš li onog glumca što se razveo od one glumice?– Misliš na onoga što je glumio u onom filmu?– Taj, taj…– Pa što, da nije umro?– Kako, bre, umro mlad čovek!– Pa dobro, i mladi umiru…– Kako možeš da misliš tako crno?!– Mogu, što da ne mogu…Nastupi tišina.– I […]

Volimo tamo da svratimo.Kad se u kasno ljeto vraćamo s mora.Sa visoke terase gledamo kukuruzno polje.I bijele prikačene oblačiće.Ovčice koje pasu po nebu.Pirka i hladi.Tada, uglavnom, ćutimo.Stigne nas slatki umor.Ti razmišljaš o ljetu koje još traje.Ja razmišljam o jeseni koja dolazi… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja […]

Očistim peć.Istresem pepeo.Nacjepkam za potpalu.Unesem.Stavim kockice, ukrstim.Zatvorim vratanca.Čekam.Čekam.Čekam.Čujem te kako otresaš snijeg.Skačem ispod ćebeta.Potpaljujem.Evo mi vatrice! Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo

Sjedoh i ja na sanke!– Čvrsto se drži – kažeš i otisneš se kao kočijašu vesternu sa Apačima.Dobro je što me ne vidiš kako skapavam od straha.Upravljaš sankama kao pilot.Kočiš na dnu staze, kupaš nas sniježnom prašinom…– Kako je bilo? – pitaš, a oči ti razigrane.– Nije loše – kažem, […]

Odemo ponekad u onu malu, bijelu, na brdu.Ne u ovu veliku, turističku, u parku, šarenu kao šećerlema.Uzletimo, kažem, do one male bijelešto je sletjela na brdašce kao leptir.Dok se do nje ne stigne, može da se sriče molitva…Može i da se recituje poezija, u sebi.Ko šta voli…Može i o svemu […]

Dva žiška u tami.Kad se sve smiri, kad zamiriše noć, pred tvojom kućom…Zapališ, da mi praviš društvo.Zagrcne te dim.Punim se milinom.Nadimam se kao balon.Da se nijesam uplašio da ne odletim,ne bih ostavio cigarete… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo

Završim na ivici.Lelujam iznad ponora kao hodač po žici…Plaši me visina.Na dnu: divlje vode, oštre hridi…Prebaciš mi ruku preko grudi.Bilo je krajnje vrijeme.Da me nijesi uhvatila, pao bih sa kreveta… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo

Veliki je izum džep.Mračno skrivalište može biti i topla loga.Tako jednom šetamo, a snijeg kao brašno.Sipa li sipa…Drveće visoko, nebo se spustilo.Pričam, slušaš.Tvoja šaka u mom džepu, gola.Škripucaju koraci, ostaju tragovi.Male stope, stope malo veće…Povremeno se osvrnem.Pa skinem rukavicu… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo