Jasan Pogled
“Pismo jačem”, otvoreno pismo Zorana Radmilovića objavljeno u NIN-u 1985. godine. Glumci su uvek bili plašeni, zaplašivani, prepadani. Vekovima. Sobom i drugima. Sistematski. Glumci su, od kada postoje, bili niža bića. U glumce se bežalo od kuće, glumce u kuće nisu primali. Glumci su sahranjivani van grobljanskih zidina. Čak i […]
„Ja i danas osećam da nezemaljska volja usmerava moj put. On je, po svoj prilici, za mene neizbežan.“ (Pismo M. P. Pogodinu, 15. maj 1836) „Gledajte razumno na svaku stvar i ne zaboravite da ona može imati dve sasvim suprotne strane, od kojih vam jedna još nije otkrivena“. (O pozorištu) […]
Svako smrt dok svoju čeka,Obavlja i posla neka:Neko radi u dućanu,Neko pljačka pak u stanu,Neko voli alkohol,Neko pak da čini bol. Nekome je posaoLjudima da pravi zlo. Neko pak moralu uči – (Time koga stigne muči). Jedan vodi preduzeće,Drugi pare prima veće.Da ne pominjem i oneKoji golubove gone. Ova voli […]
Na kraju, na koncu, konačno,vraćam se, vratih se i skončavam se i jaučem dajući vamključ, svoj šešir i ovo pisamce za sve vas.Na vrhu ključa je kovina u kojoj smo naučilikako se skida pozlata sa zlata, i nalazi se,na kraju mog šešira, ovaj jadni mozak, slabo počešljan,i posljednja čaša dima, […]
Snaga seoskog puta drukčija je ako neko njime ide pešice ili ga nadleće avionom. Tako je i sa snagom nekog teksta; razlikuje se ako ga čitamo ili prepisujemo. Ko leti, vidi jedino kako se put pruža kroz krajolik: odmotava se pred njegovim očima po istim zakonitostima poput terena koji ga […]
“Bruno moj, i taj tip i svi drugi tipovi iz Kamarila bili su sigurni. A u šta, želiš li znati? Ne znam, kunem ti se, ali su bili sigurni. U to što jesu, pretpostavljam, u to koliko vrede, u svoje diplome. Ne, nije to. Neki su bili skromni, nisu […]
“Suštinska pesnikova uloga sastoji se u tome da otvori prozor za nadnaravno i da se zatim ukloni s tog prozora da bi širok vidik pukao pred čitaocem i da se pesnik ne bi nametao između idealnog horizonta i osobe koja ga promišlja.” Ovo je još 1957. napisao Malkom de Ćazal, […]
Neki udarci u životu, tako su jaki… Ne znam ja! Udarci kao od Božjeg gneva; kao da se njima talog svega propaćenog za dušu prilepljuje… Ne znam ja! Malo ih je, ali ih ima… Otvaraju tamne brazde na najodvažnijem licu i na najsnažnijim leđima. Biće to možda pastuvi divljačkih atila […]
Ali, ako se rodiš kao muško, isto ću tako biti sretna. A možda i sretnija, jer ćeš biti posteđen tolikih poniženja, toliko robovanja, tolikih zlouporaba. Ako se rodiš kao muško, nećeš se npr. morati bojati da će te neko silovati u mraku neke ulice. Nećeš se morati služiti lepim licem […]
Ure od smole cure besmisleno,sumorni čovjek snatri bestjelesno,sutonska strast se boji bezimeno,a ljubav jeca, jeca bespredmetno; i sve je danas prazno beskonačno,a vjetar duva, duva bezutješnona gole duše koje neprestanoištu i grle beznadno, beskrajno. Tin Ujević