Jasan Pogled
1. Pojam hronike u Pekićevoj zbirci priča Novi Jerusalim izvitoperiće se pod nabojem gotskog. Upravo ta mračna sila sadržana u podnaslovu Pekićevog Novog Jerusalima, koji žanrovski određuje knjigu, uticaće na priču, obavijajući je velom tajanstvenosti, ukidajući joj svaki vid jednoznačnosti. Naime, fakti u Novom Jerusalimu nemaju konačnost saznajne vrednosti stoga […]
– Svejedno mi je hoćeš li me slušati ili nećeš – reče Somosa. – Tako je, i čini mi se pravo da to znaš. Moran se trgao kao da se iznenada vratio iz velike daljine. Setio se da je, pre nego što se izgubio u mutnom maštarenju, pomislio da Somosa […]
Onore Domije (1808–1879) Onore Domije je umro u sedamdesetoj godini, 1879. Sve do poslednje godine njegovog života javno je bilo izloženo jedva desetak njegovih slika. Bodler i nekolicina prijatelja uvažavali su ga kao umetnika. Većina je ipak u njemu videla samo vrsnog karikaturistu. Poslednjih nekoliko godina bio je slep; oslepeo […]
Uvod „Mačke uvek ʼpreduʼ, a cveće uvek miriše u nekim ontološkim krajolicima, uvek iznova vaskrsavajući u književnom i kulturnim diskursima”, zapisao je na internet stranici projekta Ekopoetika u književnosti, jeziku i umetnosti koordinator tog projekta Dragan Bošković (2020: 6–7, dostupno i u centralnom citatu na sajtu Filološko-umetničkog fakulteta/Nauka/Projekti/Junior projekti/ Ekopoetika). […]
Izgleda da su Oranci kao onaj Floberov prijatelj, koji je na samrti pogledao poslednji put ovu nezamenljivu zemlju i uzviknuo: „Zatvorite prozor, suviše je lepo.” Zatvorili su prozor, zazidali su se, anatemisali pejzaž. Ali, Le Poateven je umro, a posle njega, dani su nastavili da smenjuju jedni druge. Isto tako, […]
Slično Vladimiru Nabokovu, koji je veliki pisac i ruskog i engleskog jezika, Josif Brodski je veliki pjesnik i ruskog i engleskog jezika. Za razliku od Nabokova, međutim, ruskog i engleskog Brodskog moguće je i ortografski razlikovati, tako što bi jedan bio Josif Brodski, a drugi – Joseph Brodsky. Već 1977. […]
“Bili smo imažinizam, kubizam, tajni skupovi i sekte koje sad štuju lakovemi univerziteti. Izmislili smo izostavljanje interpunkcije, izbacivanje velikih slova, strofe u obliku golubice aleksandrijskih bibliotekara. Pepeo, trud naših ruku. I živu vatru našu veru“. Ovim stihovima, mnogo godina posle te vatre, Borhes se prisećao iskustva avangarde s početka dvadesetog […]
Žalost javlja se kao boja, kao miris ili kao zvuk, i zato se žalost ne da i ne može odraziti fotografskom lećom, jer osim optičkih pojava u sferi žalosti neobično je važan simularitet boja, mirisa i zvukova, što rađa izvjesnim potištenim stanjem, često slanim kao suza, gorkim i grafički neostvarljlivlim, […]
Diodor sa Sicilije pripoveda o raskomadanom bogu koga su razbacali unaokolo. Ko bar jednom nije osetio, hodajući u predvečerje ili ispisujući neki datum iz sopstvene prošlosti, da je izgubio nešto beskrajno? Ljudi su izgubili lice, nepovratno, i svi su želeli da budu onaj hodočasnik (sanjan na sedmom nebu, pod Ružom) […]
Opsednutost tugom, taedium vitae, acedija, melanholija, bol, svetski bol, kao oblici srodnog odnosa prema životu – u različitim epohama su bili tumačeni prema vladajućim ideološkim, medicinskim i psihološkim idejama. U staro doba melanholik je smatran jednim od četiri tipa karaktera. Tokom srednjeg veka i renesanse predstavljan je kao pustinjak ili […]