Jasan Pogled
Jedne avgustovske noći 1936, u svojoj kući u Granadi, Federiko Garsija Lorka, pesnik i antifašista, usni jedan san. Sanjao je da se nalazi na pozornici svog putujućeg pozorišta i da peva ciganske pesme, prateći sam sebe na klaviru. Beše obučen u frak, ali je na glavi imao mazantini sa širokim […]
Niko nije bio u njemu; iza njegovog lica (koje, čak i prema lošim slikama iz njegovog vremena, ne liči ni na jedno drugo) i njegovih reči, koje su bile brojne, fantastične i usplahirene, bilo je samo malo hladnoće, san koji niko nije sanjao. U početku je mislio da su svi […]
Da li junaci najpoznatijeg Bulgakovljevog dela, velikog doprinosa fantastici u literaturi 20. veka, za svoje daleke književne rođake imaju Fausta, legendarnog šesnaestovekovnog naučnika i maga, koji ostvaruje savez sa Nečastivim, i Gretu (Margaretu), u koju se mag zaljubljuje? Tako je barem kod Getea. Savez s Nečastivim, prema legendi, […]
Miloš Crnjanski i Die Pan-Gesellschaften. Pansofija L. Klagesa, teosofija Julijusa i antroposofija R. Štajnera 1. Kada bi zvuk telefona ustalasao tišinu sobe i zapretane slojeve ličnosti, „koja je volela još samo cveće i mesečinu”; kada bi prodro u dubinu svesti još sasvim nezavisnu od svakog ubeđenja – Miloš Crnjanski bi, […]
Nedelja u Lisabonu, i ja čeznem za Drumondom. Jedna od onih nedelja koje je moj prijatelj Alešandre O’Nil obesmrtio u svojoj pesmi, kada se slatka saudad koju Portugalci nose u sebi, na licima stanovnika Lisabona (i na mom) pretvori u čamotinju, zlovolju. Pakleno je vruće, grad je bezmalo pust, prolazi […]
Prvo se oglasila cviljenjem tananim i belodanim kao sam vazduh, a njegovi slabašni i sve tiši odjeci pronosili su se dupljama i udubinama, treperavo se uzdižući do visokog zvonkog zvuka nalik poslednjoj uminjujućoj noti staklenog hvatača vetra. Čuo je dah dečaka u tami pored sebe, trudeći se da diše tiho, […]
Ono što me je oduvek zbunjivalo nije bilo sâmo delo Fransisa Bejkona, već izuzetan ugled koji je on uživao. Sada, pošto sam dobro promislio o njegovih šest novih slika izloženih u galeriji Hanover, čini mi se da stvari sagledavam nešto jasnije. Od tih slika tri prikazuju papu (Inoćentija X, prema […]
Tog proleća oboje smo se upetljali u veze s drugimа, ali kada je došao jun i škola se završila, odlučili smo da preko leta izdamo kuću i odemo iz Palo Alta na severnu obalu Kalifornije. Naš sin Ričard otišao je kod Nensine bake1 u Pasko, u Vašingtonu, da tamo provede […]
III „Sa onim što se dogodilo nemoguće je pomiriti se, a takođe nemoguće je ne pomiriti se, a sredine nema“. „Učiniti nešto“ u takvim okolnostima nemoguće je, dakle ostaje da se „padne na pod, viče i bije glavom o patos“. Ovako govori Čehov o jednom od svojih junaka, ali to […]
Jedna od osnovnih odlika Pekićeve imanentne poetike je svojevrsna mimikrija dokumentarnosti, neprestano recepcijsko oživljavanje verodostojnosti (Gluščević, 1985, 864; Krnjević, 1985, 853-859; Stojanović, 2004, 110-112). Upravo zbog ove karakteristike pripovednog postupka, ima se utisak da je fantastični prosede u njegovom stvaralaštvu bespravno skrajnut u nemaloj bibliografiji o Pekićevom opusu. Ne možda […]