Jasan Pogled
Natanijel Hotorn (1804–1864) Nakon što je diplomirao na koledžu Bodin 1825. godine, Hotorn se vratio kući u Salem, u Masačusetsu, gde se posvetio programu stroge književne samodiscipline. Zatvarajući se u svoju sobu tokom većeg dela dana, iscrpno je čitao i mnogo pisao, iako je uništio veliki deo onoga što je […]
Andrićeva razmišljanja o ratu tiču se nekoliko osnovnih pitanja: Kako dolazi do rata? Postoje li gore stvari od rata? Kakve su posljedice rata? Koliko je rat traumatska pojava? Koliko on utiče na našu spoznaju? Koliko je rat predmet ljudskih maštanja, snova i sjećanja? Kako se na rat gleda iz ugla […]
„Ako hoćemo da borba protiv siromaštva bude trajna, onda su traganje, kreativnost i strpljenje neophodni ne za nalaženje čarobnog štapića koji ne postoji, nego za sprovođenje malih napredaka koji će već danas popraviti život najsiromašnijih.“Esther Duflo„Nije moguće boriti se protiv siromaštva a ne delati u korist zdravlja. Svake godine gotovo […]
Dalekim Melniboneom, čudesnim kraljevstvom jednog mitskog sveta, upravlja vrli Elrik, poslednji izdanak jedne slavne loze; ali on je vladar koji, u očima svojih suparnika, ne zaslužuje Rubinski presto: plemenit je, osećajan, uman. Suprotno tradiciji, čovek od misli, a ne čovek od dela. Ali, kucnuo je čas dramatičnih zbivanja: izdajnički kraljevski […]
Priča moga prijatelja Dmitrij Petrovič Siljin svršio je univerzitet i bio sa službom u Petrogradu. Ali u svojoj tridesetoj godini napusti dužnost i poče se baviti ekonomijom u selu. Ona mu nije išla rđavo, pa ipak mi izgledaše da taj posao nije bio za njega i da bi pametnije uradio […]
Hvala Bogu pa nisam pročitao razarajuću kritiku Muzilovog nedovršenog romana od 2000 stranica – „Čovek bez osobina“, koju je napisao Marsel Rajh-Ranicki. Svaka kritika Rajh-Ranickog upućena Muzilovom monstrumu je tačna, ali je nevažna u odnosu na značaj ovog izuzetnog dela. Završio sam sa njegovim čitanjem juče, na stogodišnjicu izbijanja rata […]
1 Posle svega rečenog o praslikama, bila bi neoprostiva greška da se i dalje brka učenje o čoveku s antropologijama koje su zamišljene u istorijskim vremenima. Baština najpre i iznad svega vidi u čoveku ljudsku prasliku, božansku inteligenciju; u pojedinim ljudskim ličnostima, pak, bića ove božanske inteligencije obeležena su pečatom […]
Delo Fransoa Vijona ostalo je do današnjeg dana zagonetno. Istoričari književnosti smatraju Vijona jednim od najvećih imena francuske poezije a njegovo pesničko zaveštanje jedinstvenom, najneobičnijom pesničkom ostavštinom srednjeg veka. Njegovi stihovi su za neke prethodnica novog vremena, a drugi smatraju da je on poslednji izdanak prethodnog doba, surovog, prepunog zla, […]
1 Razliku između drevnog i istorijskog čovečanstva moguće je označiti jednom jedinom mišlju i to na sledeći način: Drevno čovečanstvo je videlo uzajamnu vezu između kruženja prirode i sudbine bogova. Kada je istorijski čovek primetio kakvu je uzajamnu vezu videlo arhaičko doba, pomislio je: primarno očito može da bude samo […]
Otvoriću ovu raspravu sa Hajdegerom. Tačnije, sa Deridinim čitanjem Hajdegera, sa jednim hajdegerijansko-deridijanskim rizomom, koji sam tako naporno, kao da se prvi put sa njime susrećem, sricao. A kao što sam sricao Hajdegera ili Deridu, čitaću i Crnjanskog. Kao što sam čitao različite teorije i koncepcije rata i mira, konvencionalnih […]