Jasan Pogled
Valleja koji piše o samoći dok gladuje do smrti; Van Goghovo uho koje je odbila kurva; Rimbauda koji je pobegao u Afriku tražiti zlato i našao neizlečiv slučaj sifilisa; Beethovena koji je ogluveo; Pounda koga su vukli u kavezu ulicama; Chattertona koji guta otrov za štakore; Hemingwayov mozak što kaplje […]
Piše: Eugen Herigel Ne mogu se u mislima vraćati na one dane, a da se stalno ne moram sećati kako mi je u početku teško padalo da disanje učinim ,efikasnimm. Doduše ja sam tehnički pravilno disao, no kada bih obratio pažnju na to da prilikom zatezanja luka mišići ruku i ramena […]
Leonard Koen protiv žrtvovanja naslednika Piše: Slobodan Samardžija Kanadskog autora Leonarda Koena mnogi, ne bez razloga, smatraju „najvećim među bardovima” među kojima su i Bob Dilan, Džoan Baez… Ovaj autor u remek-delu, kompoziciji „Povest Isakova” zalazi u suštinu religije i drevnih običaja jevrejskog naroda. A jedan od tih običaja je […]
Piše: Peter Gelderloos Petar Kropotkin, ruski geograf i anarhistički teoretičar, prije stotinjak godina objavio je revolucionarnu knjigu Uzajamna pomoć u kojoj obrazlaže da je ljudska sklonost međusobnom pomaganju bila važniji čimbenik u ljudskoj evoluciji nego kompetitivnost. Suradničko ponašanje ima sličnu ulogu u preživljavanju mnogih vrsta sisavaca, ptica, riba i insekata. Ipak, prevladava mišljenje […]
Mađarski Hiperion JEDANAESTO PISMO Ne veruj da su bile nikakve žene. Jedna je imala naročito osećanje za uzvišeno, druga je upravo talenat samozaboravnosti, u trećoj sam se divio isključivosti, samo ja i niko drugi. Ali je prva u krajnjem rezultatu samo čekala i dobijala lep intermeco, druga obeznanjenost, treća sve […]
“Pisma iz tuđine“ – Borislav Pekić Živimo u vremenu brzine. Krećemo se, mislimo, menjamo sve brže. Danas je više nego u bilo koje doba potrebno manje vremena da nešto pronađemo, primenimo, na to se naviknemo, a onda, jednako naprasno, sve to.zaboravimo i odbacimo. Da se pomirimo sa zemljom koja nije […]
Piše: Boris Bosančić Kafkinim očima promatrati svijet, to je nešto čemu sam oduvijek težio ili bio prirodom natjeran. A onda se dogodilo da sam nenadano dobio poziv u Češku, u Prag, njegov grad i naravno da me je odmah počela kopkati zamisao: pokušati promatrati ga njegovim očima. Nisam mogao poželjeti […]
Piše: Stanko Cerović Za divno čudo, s obzirom na vrijeme i društvo, sačuvano je dosta fotografija Gavrila Principa i sredine u kojoj je živio. Kao što se u sunčevom zraku koji je našao pukotinu u daskama i prostrijelio mračnu prostoriju vidi izrezak života – sa zrncima prašine što se otimaju […]
II Poglavlje Tri noći kasnije stari je Major mirno u snu preminuo. Tijelo mu je sahranjeno u dnu voćnjaka. Bilo je to početkom ožujka. Tokom slijedeća tri mjeseca razgranala se tajna aktivnost. Majorov govor toliko je utjecao na inteligentnije životinje na farmi da su stekle potpuno nov pogled na život. […]
XVI Šta bih dao da mi život bude volujska zaprega Što škripi drumom izjutra rano I vraća se tamo odakle je došla, Istim putem, kad već pada tama noćna. Ne bi mi bile potrebne nade – točkovi bi mi bili dosta.. Moja starost ne bi znala šta su bore nit […]