Jasan Pogled
(Paris Metro, oktobar 1978. razgovarao Ron Blanden) I dio Prošle godine, kada je njegova prva knjiga, Zapisi starog pokvarenjaka, prevedena na francuski, Bukovski je postao senzacija preko noći (uz malo pomoći nepoznatog genija koji je koristio lažna odobrenja od Ženea i Sartra da bi intelektualcima skrenuo pažnju na njegova dela). […]
Na istočnoj strani Huesce ništa se nije događalo sve do potkraj ožujka – gotovo doslovno ništa. Bili smo udaljeni od neprijatelja tisuću dvjesto metara. Kad su fašisti potisnuti u Huescu, trupe republikanske vojske koje su držale taj dio linije nisu bile baš pretjerano gorljive u svojem napredovanju, tako da je […]
Piše: Božo Koprivica Džordž Best (1946-2005), Severna Irska Klub: Mančester Junajted Veliki Gaeli zemlje irske, Ti ljudi što ih Bog ludim sazda, Jer su svi ratovi veseli, A sve pesme tužne. Ovu pesmu je tiho govorila Bestova majka u blagim alkoholnim halucinacijama dok je dečak Džordž učio fudbal šutirajući teniske […]
Treći nastavak Razgovarao: Miroslav Maksimović Bila je to parterna kuća u centru Podgorice – a nekoliko unutrašnjih bašti i avlija, od kojih je jedna nosila, bar za mene, zagonetno ime „kućište“ – moga dede Stevana Raičkovića i njegove žene, moje babe Milice, rođene Vrbica..U toj kući je ugledalo sveta trinaestoro […]
Ni od čega ne ostaje ništa. Ništa nismo. Malo smo se na suncu i vazduhu zadržali Dok nas ne zatrpa zagušljiva tmina Iz zemlje trošne, nametnute. Odloženi leševi što su proklijali. Zakoni neumitni, kipovi znameniti, završene ode – Sve ima svoj grob. A ako mi, plot Koju neko unutarnje sunce […]
Ceo svet zna da je Zemlja udaljena od drugih zvezda promenljiv broj svetlosnih godina. Ono što malo ljudi zna (u stvari, znam samo ja) jeste da je Margareta od mene udaljena popriličan broj puževskih koraka. U početku sam mislio da je reč o kornjačinskim godinama, ali sam morao napustiti tu […]
Džošu upita Nansena: – Šta je Put (Tao)? Nansen odgovori: – Svakodnevni život – to je Put. Džošu upita: – Kako se može dospeti do njega? Nansen odgovori: – Što ga više tražiš, on je sve dalji. – Otkud znam da je to put? – upita Džošu. Nansen odgovori: […]
Piše: David Albahari U noći između 13. i 14. avgusta 1978, godine sanjao sam Danila Kiša prvi i poslednji put. Ne sećam se da li sam ga tada već poznavao; ne sećam se uopšte kada sam ga i gde upoznao. U mom snu, sudeći po zabelešci iz dnevnika, izmenili smo […]
Kad sam proveo na liniji oko tri tjedna, iz Alcubierrea je stigao kontingent od dvadesetak ili tridesetak ljudi koje je iz Engleske poslao ILP (Independent Labour Party, Nezavisna radnička partija). Williams i ja poslani smo da im se pridružimo, kako bi se Englezi na toj fronti držali zajedno. Naš je novi […]
Previše sam ocrnjivao vreme, ono se zato sveti: stavlja me u položaj prosjaka, primorava me da za njim žalim. Kako sam mogao da ga izjednačim sa paklom? Pakao je sadšnjost koja se ne pokreće, napetost u jednoličnosti, preokrenuta večnost koja ne vodi ni u šta, čak ni u smrt, dok […]