Jasan Pogled
U nekom trenutku smo se rastalimoje telo i japrošlo je nezapaženokao i svaka tuđa bolest ono je nastavilo daljeniz kanap vremenasa malim zastojimapogledom uprtim nadole Jai dalje upirem petama o poddržim se zubima i noktimaza ivicu sa koje klizimi znam da sledi padčeka mei mami tako bi lako bilo prepustiti se a ja se […]
Iza prozora neko ludpomera zavesui gasi svetlomati je izvormati je pećinamati je Enola Gayona je to svetlo Dete zaboravljeno u vrtuda bi se zagrejaloseda u duboku travusumrak ne klizion se obrušavaovo nije pesmaovo je svedočanstvosa rubovazapaljenog obruča bola Moja podsvest mislina devojčicu u vrtusvi prognani ispod kosedobijaju suvi žigja sam […]
Pije kao Rus.Raduje se kao dijete.Psuje kao kočijaš.Plaši se svakog šušnja.Puši kao Turčin.Naći ćeš je na dnu tuge.Mokru od suza, blistavu od osmijeha.Ni za šta nije.Sem da se ponekad pomene. Boris Jovanović
I. imao sam četrnaesti počeo sam da slušamploče Led Zeppelin ida čitam požutele romane Karla Majau rolci sam skrivaoizraslu kosuu godovima tražiopamćenje drvećatako jako, tako jakosam želeo da budem kao otackonopac od ljudskih tkivauobičajeni rekvizit zadomaći sadizamnavodno sam se rodio kasnogodine među namabile su uvek svetlosnečekić bogovadeus ex machinapod kojom […]
Žena,sastoji se od linija bola,crtaju je noć i dan neprecizno,crta je slutnja precizno,konture borbe se bore za njenu naklonost, Crta je radost i aristokratski i seoski.Zora razdrljenih grudi koračaisto kao žena,isto kao grudi nadrealizma. Sanda Ristić Stojanović
Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa, Rembrantovo ulje na platnu, iz nepoznatih razloga krasi zid pokraj stepenica koje vode do ljubavnih soba motela Herkules. Djelo prikazuje uglednog ljekara kako znatiželjnoj grupi ljudi pojašnjava muskulaturu secirane ruke pogubljenog kriminalca, Arisa Kinta, ili ako ćemo težiti hirurškoj preciznosti gospodina Tulpa — muskulaturu njegovog […]
Ne tražim da mi vjeruju, jer najvažnije se ne može reći.Zemljak je uvijek u duvankesi čuvao tajnu.I tu tajnu sa dna prinosio je plamenu, ali je nikad nije sagorio.Nijednom je nije ponudio drugome.-Zbog dva srka dima da izgubiš srce i pamet- govorio je tražiocu.Kad je otišao, istresli su duvankesu.Nikome ne […]
Posle svih tih godinaostala je od nas samo sujetaoglodali smo do kostiprivide dobrotebrigu za drugogželju za lepotomsad posežemo za ljutim pićimautehe što nas drževan gravitacione silestvari koje su nam godinamabile zamenaza smisao Aleksandra Leković
Poslao sam dobrom prijatelju poeziju,Rekao mi je hvala, ali…Ja nikome ne delim profesiju,Pričajmo o vinu, fudbalu i putovanju. Ostaviću svoje sisteme,AC, DC, MH,Neću ti pričati o prenosima struje,Jer niko neće obratiti pažnjuNa moj rad, na projektima. Ostavi i ti književnost, za sebe,Zar će iko obratiti pažnjuNa nju svesno.Budimo obični ljudi,Budimo […]
Neko je na razmeđi svjetova zapalio svijeću.Pod tim plamenom ispisane su ove riječi.Onaj koji ih piše zna da će se svijeća potrošiti, da će se potrošiti i on i onaj koji čita.Svijeća se ne pali za vrijeme, nego za vječnost, kao što se priča ne priča za trošak, nego za […]