Jasan Pogled
Stanislav Švejk je bio manji od makovog zrna, a lakomiji od vrapca.Ptičica i zrno stalno su u njemu prebivali.Čuvao je zrno od nasrtljivog vrapca i danju i noću.Samo jednom se opustio na klupici u parku.Mlako veče ga je omamilo, a ćuk uspavao.Vrabac je iskoristio dremež, kljucnuo zrno i odletio.Tako je […]
Oh Svi smoIznenađeniAman zamanČimeDa li mislite daTo što neki narodIli rasaMisli da je poseban i bolji od drugih Ima veze sa tim šta se dešava u svetuDa li mislite da Verovanje da je vaša vera jedino ispravnaIma veze sa tim šta se dešava u svetuDa li misliteDa ideja čvrste rukeI vođe koji će […]
Život i smrt zure u ratove.Socrealizam i apstrakcija seotimaju o krik planete.Pesma iskorači iztog krika i krenu niz tokovenovih značaja inovih beznačaja. I sve je moglo biti pesma,ali u pesnika se samozari strast i on postalegitimacija ljubavi alii opelo svega. Život i smrt,preinačuju svakodnevne prizore uten pesme iu budućnost pesme. […]
Glavonja sjedi na brijegu i smije se sumanuto.Svijet je, kaže, smiješno šaren za njegov ukus.Kad su ga pitali kakav svijet bi ga uozbiljio, glavonja se uzjogunio:Ja sam se rodio da se sprdam sa svijetom, a ne svijet sa mnom! Boris Jovanović
Roje se sitnice oko trećeg svetskog rata,a onda te sitnice postanu krvave,postanu mi,zjapi scena krvava,kroz koju ulazimo, prolazimo, odlazimokao duhovi,i odjednom dno trećeg svetskog rata,Bog i Đavo zavlače ruku u to dno,izvlače ruku krvavu,ali se ne rukuju,možda napišu pesmu svako svoju,a pesnik on je treća strana trećeg svetskog rata,njegova pesma […]
Nosi kamenčić u cipeli.Kad ode na počinak stavi ga pod jastuk.Kad se umiva čuva ga u ustima.Niko ne zna za njegovu tajnu.A on ne zna šta mu je milije: kamenčić ili tajna o njemu. Boris Jovanović
Može se čuti u jasno praskozorje kako se okreće mladom suncu.Podne mu prži krupno oko.Suncokret sumrakom trpi bol.Noćima samuje besmislen. Boris Jovanović
Buduća važnost pesmeodmerava Sunce,životu i smrti daje iskrenost,pesnika nađe u nekojdekadentnoj rečenici Meseca. Buduća važnost pesme,spušta se na dno čoveka,izbacuje odatle nepotrebne stvari inepotrebne pesme,zaključava se u sopstvene lomače. Sanda Ristić Stojanović
Džime raširi rukemolim te bez košuljeovi tragovitu su bila krilatelo se pokazujeti si mladi bogsada zamisli da letiši ulovićeš to sećanje Puštam da prhnu slikenosiš gušterau kutijici majčinog puderaona ti pokriva očiIndijanac čita tvoje liceispod majčinog dlanai put se izlivaiz korita zadatosti Klizim preko mapesavršenog torzasvi će te želetiveć te […]
Napuštena košnica.Bez bruja.Nabijena odjekom davnih matica.Kaplje pod zgrušanim nebom. Boris Jovanović