Jasan Pogled
Očistim peć.Istresem pepeo.Nacjepkam za potpalu.Unesem.Stavim kockice, ukrstim.Zatvorim vratanca.Čekam.Čekam.Čekam.Čujem te kako otresaš snijeg.Skačem ispod ćebeta.Potpaljujem.Evo mi vatrice! Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo
Mislio bi čovekKad pogleda mrak,Da je strašno moćan,Da je silno jak. To bi bilo naopako –Al’ na sreću nije tako:Svećicu zažeži,A mrak odmah beži! Jovan Jovanović – Zmaj
Sunce nariče nad žutom bojomSmrti svog veka,Cureći u Sunce pesmeStružući emocije zemljeNepouzdanom reči SunceI nepouzdanom reči zemlja,Isprepletanim u besuReči pesma i reči smrt. Krv oprašta sopstvenimEmocijama na dnu crvene boje veka,Odškrinuvši veliko slovoZemlje zariveno uVeliku reč smrti. Sanda Ristić Stojanović
Svi govoreda je svemir čudo.Ali ti to nikada nisi mislio. Svi govoreda je život vrijedan življenja.Ali ti to nikada nisi mislio. Ono što si misliobilo je sadržano u ceduljiprikvačenoj za tvoje obješeno tijelo. Svi su mislilida je tvoja ruka prekrasna.Ali nikada ništa nisu rekli. Thomas Ligotti Smrtne pjesme S engleskog […]
Sjedoh i ja na sanke!– Čvrsto se drži – kažeš i otisneš se kao kočijašu vesternu sa Apačima.Dobro je što me ne vidiš kako skapavam od straha.Upravljaš sankama kao pilot.Kočiš na dnu staze, kupaš nas sniježnom prašinom…– Kako je bilo? – pitaš, a oči ti razigrane.– Nije loše – kažem, […]
kunem se, bila bih srećnai u staroj godini,samo da me nisu tjerali na tolajf koučevi.kunem se, bila bih srećnasvakog dana –samo nek se probudimi dosta za danas.ne bih krpila gnijezdoiz koga ne moguda vidim nebo.ali oni ne popuštaju.kažu da se mora biti srećan,zahvalani pozitivan.iskaču iz frižidera.vire dok si u toaletu.kažu […]
Odemo ponekad u onu malu, bijelu, na brdu.Ne u ovu veliku, turističku, u parku, šarenu kao šećerlema.Uzletimo, kažem, do one male bijelešto je sletjela na brdašce kao leptir.Dok se do nje ne stigne, može da se sriče molitva…Može i da se recituje poezija, u sebi.Ko šta voli…Može i o svemu […]
Reči se propinju ukristalu govora poezije.Strasti u trku pretičuneke spore reči.Konj poezije stiže na cilj zajednosa našom krvlju, unutrašnjošću i sa našim kostima.Strasti jašu sve pravcebezizlaza konja poezije.Strasti imenuju sve trke konja poezije istižu na cilj sa anđelima i demonima.Slogovi se propinju kaoživot i smrt konja poezije. Sanda Ristić Stojanović
Ista je tačka u kojoj život nestaje i nastajeIsta ruka maše kad se sastaje i rastajeIsti dodir drži novorođeni prstić i umirući dlanIsti horizont prihvata izlazeći i zalazeći danIsto srce treperi kad se jedan život rađa a drugi ispraćaU isti stomačni centar tuga i sreća se vraćaIstom cijenom krhkost života […]
Čuvaj se mene Čuvaj se Kraj je mrestilišteNjime ja vladam U mekuVodu zelenuGordo ja padam UtihnemSačekamVečnost da prođe. Dišem trenutakVreme me glođeOsmeh mi strada Čuvaj se Čuvaj se mene Kraj je čistilišteKojem se nadam Davanjem oduzimamI čast i slast Kraj mi je krunaZastava što gori Moja je obramicaMene to boli […]