Jasan Pogled
U Salonti ispred pravoslavne crkve čovek je klanjao namaz Začuđeni meštani, mahom Rumuni i Mađari sakupili su se oko klanjača Ovaj je, na njima potpuno nepoznatom jeziku raširenih dlanova ka nebu dozivao Boga Ya Rabb! Ya Rabb! Profesor istorije u penziji Lazaresku Dante Remus, jedan od posmatrača, ni sam […]
Slušam nas kako ponavljamo noć, tragično lijepi u besmislu. Znam da ispod kože je drugačije, pa zašto se onda uporno odlažemo? Gledam nas kako umaramo noć, savršeno ružni u ostajanju. Sigurna sam da najmanje smo baš ovdje, pa zašto smo onda uporno sadržani u istom? I usta ostaju suva, […]
Dragi Branko, Ne znam kolika je verovatnoća da će moje pismo dospeti do nekoga ko je umro pre nekoliko decenija, ali nije ništa veća ni da dospe do osoba koje su i dan-danas žive. Od svih mrtvih pišem tebi jer me tvoja rečenica proganja i jer osećam da ćeš me […]
Otišla je da zapali sveću za mrtve i uz put je zapalila i crkvu Rekla je, neka se vidi mom bratu i mojoj mrtvoj meni za dušu Neka gori i ovo zvono što im ne da počinak Neka gori i ovaj vozni park u crkvenom dvorištu I stvarno, ko je […]
Toliko godina, a malo toga naučenog – greške, zbunjenost, zime, izgubljene rukavice, slomljena ogledala, pijanstva, propuštena putovanja, bol u koljenu, čudni zvuci, besomučno guglanje uzroka svijeta, grickanje noktiju, spavanje do podne. Uskoro 20 i previše, a malo toga naučenog – ne udarati starije ljude, slati pretjerano učtive mailove, plesati samo […]
Ćutiš pored puta i opominješ na minulo vreme Napuštena, olinjalih zidina, sa minaretom do pola srušenim Putnici namernici kad pređu granicu zapišavaju te, dok kupola tvoja vene. Nema takve lepotice na Balkanu… preko Kosova sve do Preševske doline zavide ti. Ja znam samo jedno. Kad ulazim u Makedoniju, spomenem […]
Najteže je priznati da nisi srećan, da te je svijet iznevjerio. Zato o tome ne govoriš, o tome piješ, spavaš, putuješ, lutaš, zarađuješ platu planiraš, pratiš šablon, čestitaš brakove, rođenja, smiješ se. (Neka neko zastane i iskreno te pita o svemu što jesi, da zajedno ne razumijete) Najteže je biti […]
To je ljetnja kiša što me budi dok spavam na kauču nijesu tvoji koraci nije stari radio koji ponekad ostaje upaljen danima nijesu komšije ili njihova djeca galebovi Sjevernog mora koji nose školjke u kljunu nema nikog pred vratima ni vjetra na prozoru ništa od toga nije to je samo […]
„Argadini!“ * uzviknuo je plavokosi dečak albanske nacionalnosti na pristaništu brodova u gradu zvanom Thessaloniki. Alexandros, slavni pesnik na samrti, zapisao je ovu reč u svoj notes i pružio dečaku smotuljak novčanica. Plaćao je za reči…… „Argadini….“ ponovio je stari pesnik a snežne planine Severnog Epira ukazaše mu se […]
Voljeli su se, nije da nijesu. On je sjedio na stijeni i slikao more. Ona je sjedjela iza i slikala ga dok slika more. Kad je završio sliku, lagano je složio pribor i otišao bez pozdrava. Ona je slikala njegov odlazak.