Jasan Pogled
Ima priča o maestru Andresu Segoviji. Pitali maestra, već u desetoj deceniji, šta mu je, iz života bogatog i punog, najmilija uspomena. Zna se: maestro Segovija svirao je do zadnjih dana, planirao masterklas i birao repertoar za predstojeći koncert. Prestao je izlaziti, ali primao je prijatelje u svome madridskom stanu […]
Ja sam samo vazduhnevidljivabez težinepotrebnasamo kad me nemaponekad se igramrečimaumesto lišćavrtim ihraznosimisprobavam čvrstinubiram bojeponekad samo mirujempopuštam pritiskutrpim težinunemam snageza dahponekadčekam udarda me pokrenei naterada rasčistim paučinui ćoškoveu koje guramsvešto želima ne mogu Aleksandra Leković
To ti je srpska sijesta.Poslije pasulja sa koljenicom.Novine ispadnu iz ruke i otisnem se nekuda, na maloj barci.Kroz prozor uleti muva.Zunzaranje ustalasa vodu, zadrmusa barku…Odškrinem desno oko.Vidim kako uzimaš muholovku.Čujem i kako namičeš zavjesu.Pa se ponovo ukrcam na malu barku.Ljuljuškam se po plavom nebu… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja […]
Sunce nas gleda pogledomsvih naših ratova.Sve činjenice smrtnosti ovog veka,nose nas na rukama.Činjenice današnjih stradanjavitlaju glasove mrtvih pobuna.Kip pobune stoji nad našim glavama,MOLEĆI SE sa uvidima Sunca usrž svojih ludačkih pobuna,za ovaj XXI vek.XXI VEK ISKOPANNAŠIM GLASOVIMA PROTIV….XXI vek zakopan u molitvunekih naših sitnica koje sadvitlaju nad grobljem u Rimugde […]
Ružica je žena bez mirisa. Možda ga nikada nije imala. A možda ga je izgubila. Kolege smo, i pored moje žene, to je osoba sa kojom provodim najviše vremena. Svetla koža, zelene oči, blistav osmeh. Ne pamtim da sam osetio i nagoveštaj želje za flertom. To je neobično. Ružica je […]
– Danas su Blagovesti – kažeš, a razmičeš zavjesu da namjutro uđe.Žmirkam, zgodilo me sunašce pravo u oko.Lijepo je kad ti to tako objaviš.Pristoji ti.To je dobro jutro.Ne bih tu ja ništa dodav’o… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo
Tamo odakle samnemajavnog čitanja poezijea ni prozeako ćemo pravo Čitanje je bilo,kao što i jestepotpuno intimna stvarskoro kao dodirivanjeskrivenih delova tela krilo se od roditeljakasno noćuispod pokrivačapod kojim smo se znojili dok smo dodirivalituđe misliučeći se da živimomnoge živote patili smo i smejali sei ostali zauvek očaranitim bliskim susretomi prepoznavanjemvan […]
Kao malenu princezuzibao sam te u kolijevci,polivao kupkomgrijanoj vulkanskim kamenjem,pravio puzle od krhotina carstva i zmijama vezivao kikice,na papirusu ostaviou nasljeđe rezidencije i planete,naručio narukvicekod kujundžije u Tunisua za maturski plašt pozvaomodne kreatore iz Fenikije.Nikada, punoljetna, nećeš maturiratijer si me, jašući avet,preklala očimai krojači neće znatina čiji brod plašt da donesu.Kada […]
Ima jedan lavirint,u godinama zvezda,u obraćanjima sudbine svome stostrukom srcu. Ima jedan lavirint uočiglednom zamahu ruke istorije kaonom što smo izrekli o ljubavi,o vekovima,o neminovnostima. Ima jedan lavirint usvemu što zvonikao naš dan,kao naša odlukakoja ima odbornike strastiraspoređene uudarcima sata naše telesnosti. Ima jedan lavirint naš,koji ruku pod ruku sauzdahom […]
Jednom ćemo da odemo na Moravu.Kao pravi ribolovci.Da čekamo strpljivo na obali rijeke.Pa kad struna zadrhti, da znamo šta nam je činiti.A ima i ono zvonce što prene iz dubokog zamišljaja.Prolazi vrijeme, otiče Morava…– Šta će biti za ručak? – pitam, tek da bih izronio.– Riba – kažeš, tek da […]