Jasan Pogled
(Isječak iz rukopisa romana) Kad je završio sa kupanjem i plutanjem na površini vode, Nusret je polahko izlazio iz mora. Koračao je u kupaćem šorcu i prvo što se vidjelo iz daljine njegova je smeđa kosa i bijelo lice. Potom se ukazao vrat a onda i torzo, stomak, kukovi pa […]
Nije baš vrijeme za kampovanje.Napolju mraz, ledi sjeverac.Da se ptica u letu smrzne…Ali, dogovor je dogovor iako pas s mačkom spava.Zalazimo pod jorgan planinu…Nadižemo silne pokrivače, pravimo šatorčić dvoležajčić…Izukrštamo noge, palimo telefonsku lampicu.Pa počinjem:Da li ću moći na ovom Nepočin-poljuDa ti podignem šator od svojih dlanova..I tako, još ponešto…Onda se […]
Bebo moja, nisam višeTvoj starijiBratImam čvrge naGlaviOd probijanja ledaZa nasAli više ne moguDa ti kažem šta daRadišTi si me odavnoPrešišalaOstao sam ovdeGde nema izlazaGde je sirovo i gruboBahatoImam samo njih dveKoje volimAli one su porasleI nisam im potrebanNisam više nikome potrebanMoj osmeh višeNema onu moćKao nekadJa sam unutraJoš mladAli one […]
A šta ako pakao ipak postoji?Ako stvarno postoji? I u njemu još jedan?Za mene, za tebe, draga? Po jedan za svako od nas,i jedan mali, za oboje, uz jedan za sve, skupa?Ko tu i kako da bira? Ili da bira raj? Možda dva mala raja?Ili tek jedan, veći, gde ne […]
Klesao svoja dela spram živih modelaTako uverljivo da su kipoviPočeli da se kreću, te su ihMorali vezivati lancima.Zbog ljubavnih avantura sa ženom kralja MinosaOvaj Dedala i njegovog sina Ikara surovo kazniI baci ih u beskrajni i zamršeni lavirint.Dedal sebi i sinu Ikaru sačini krila odPtičjeg perja i voska, te se […]
Kroz park, brzim hodom, po čvrstom dogovoru.– Pa pričekaj malo! – buniš se.– Pa rekli smo brzi hod – durim se.– Ali to je prebrzo! – opet se buniš.– Ali ja ne mogu sporije – opet se durim.– Pa uspori malo! – buniš se.– Pa kako da usporim – durim […]
Oni imaju svoje fabrikevelike rudnike i velika delazasluge medalje hipodrome i pčeleja ništa od toga nemam Oni imaju svoje udžbenikeenciklopedije i rečnikevunovlačare komisione i stadioneja ništa od svega toga nemam Imaju oni svoje plantažesvoje robove i svoje gospodareimaju pse imaju mačkeja ništa ama baš ništa od svega toga nemam Imaju […]
Kad stojim,Sunce i vreme iz mene krenu,traže ravnotežu kojaliči na pesmu, život i smrt. Kada koračam,osvanem u drugim ljudima,imam odlike Sunca i odlike vremenaiz mene sevne prolaznost,tvrdeći da je pesma. Kada ćutim,društvena stvarnost me nađei odaje moje pesmeolujama vremena. Sanda Ristić Stojanović
Trideset godina kasnijeopet perem sudove u kupatilukao u iznajmljenom stanusa kuhinjom bez sudopere a imao je svojih prednostitaj stannameštaj iz 50tihpresvučen zelenim meblomi ukoričeni časopisi iz 30tihiste boje, samo malo bleđeceo komplet knjigau zastakljenoj vitrini lepo su se slagalia i mi smonekih danai ponekih noći osim onekada si me grlio […]
Bilo bi lijepo kad bismo živjeli na selu.Da to bude pravo seoce, nekoliko bijelih kućasa crvenim krovovima.I raštrkano ovčije stado.Šljivik, okrečena stabla, pjetao-ratnik.Bunar, košnice, njivica ustalasane zemlje…– I šta još? – pitaš, a krofnice zamirisale.– I jedan veliki drveni krevet, sav izrezbaren, u šarama,za bračne drugove…– Onaj sa golubovima iznad […]