Jasan Pogled
Ne podnosim kišna popodneva,umirujuće zvukei sve one što se bez po’ mukestvore svuda,uvijek poželjni, nikada pozvani,kao pupoljci šareni,kao plodovi rani –a ja sam barakuda,ja sam pomalo ludai još često vjerujem u čuda. Htjela sam kao Jelenada budem žena koje nema,žena nevidljiva,ili sam htjela da budemneuhvatljiva,zasigurno nikako predvidljiva,možda sam mogla da […]
Ležim u polumrakučekam grubi zvuk alarma koji me izvlačiiz topline kreveta i polusnasan je polusmrt tako je govorila moja prababai ja svaku noć bežimu svoju malubezbednu imitaciju smrtiiz koje se budimpred zoru i onda ležim u polumrakuosluškujem…čekam… pitam se… na kom se kontu knjižesva trpljenja i moranjakoja nosimobez prigovora i […]
Ima mnogo poetičnih sitnica.Kao žena koja vrti stopalou štikli jer je žulja. Ali ti u tomene vidiš njen bol nego samoeleganciju pokreta pretvorenogu stih. Ima mnogo poetičnih sitnica.Kao kuja koju hraniš ostacimavlastitog doručka. Neko je njene,tek rođene, kučiće sinoć bacio uhladnu rijeku. Ali ti u tome ne vidišnjenu tugu, niti […]
“Mi menjamo dan za noć, mi menjamo noć za dan” – poručivao je sa mini-linije Milan svom otcepljenom plemenu. Lora se promeškoljila, podigavši glavu sa “relaksana”. Još nije podne, ali ona će narušiti već ustaljeni prustovski ritam, ustati i odgledati jednu emisiju školskog programa, jedinog koji je nešto valjao, ali […]
Dugo sam živio u ubjeđenju da ne volim bombone.Često kupiš one majušne, čokoladne i saspeš ih u staklenučinijicu sa poklopcem.Kuglice zamamno zadobuju, a tebi se malčice usna razvuče.Ja – ništa.Trpim, koliko je u mojoj moći.Pa onda otvorim, uzmem, zatvorim.I opet otvorim, uzmem, pa zatvorim.Pa još jedared otvorim, uzmem, zatvorim.I onda […]
Nemam u sebi rečini sliku, ni zvuk prazno zveči telokoje navlačimposle buđenja nemam ni misaosamo pačvorktuđihkoje kupim u hodu Vežbam pogrešne partitureglancamdo punog sjajadeo iznad površine a dno je prekrivenoalgama i sluzi Ne služim na časttvorcu i pomoćnicima materijal je bio dobarali se građevina opasno krivi kao da će da […]
Krv koja sriče pogibije,ruke se pronalaze u kriku svega,trenutak koji nadleće ostatke ljudskosti,tišina ima sva ogledala rata,značenja postaju samo značenja rata,ruke postaju samo ruke rata,deca se savijaju u krik svih istorija,ljudi plutaju u isukanom maču bezumlja,istina ima obris sumraka koji glasno izgovara rat,kipovi budućnosti su polomljeni palacanjem rata,istina govori o […]
Zagledam se jednom u pješčani sat.Okretao-obrtao.Iscuri silno Božije vrijeme.Kako sipi pijesak, tako nešto u meni sipi.Sipio sam toga dana do mile volje.Kao da kiša sipi.Kao da sipi po dalekom ostavljenom šljiviku.Kao da sipi po zaboravljenoj lozi u brdima, iznad mora.Kao da sipi po šeširu slijepog šeširdžije.Kao da sipi po otvorenoj […]
Politika se zarila u kožu,kao krpelj, i siše nam snove.Pejzaži su sivi, kafane monotone.Udarna vijest o ratu širi se kaoebola međ’ stanovnicima različitihplemena. Svuda je ljudski otpad,bez krvi i nepodnošljivo smrdljivi opor. Snijega nema. Ulice sublatnjavi prikazi iznutrice.O čemu pjesnik da šapuće tišini?Bezvrijednost ne može biti ispunjena.Siđite u podnožje litice […]
Kad zavesa leluja na prozorui senke oštro i koso presecajuprazan prostor kad preveliki džemperza po kućinije okačen u hodnikua u ormaru vise prazne vešalicei zaboravljena kesica lavande kad možeš rukomda dodirneščestice prašine što se provlačekroz zrak svetla Znaš sigurno da si mrtav Aleksandra Leković