Jasan Pogled
Davno, mnogo ranije nego se sve to dogodilo, mnogo prije svih pjesama i iskustava, u poleđini riječi što su tek trebale da se oglase, da vaskrsnu, u davnoj davnini davnih dana, takoreći, u jezgru svih pogleda ispod treptavih trepavica, u suznom oku vlažne bionjače, sjedio je moj otac, u položaju […]
Tinu Ujeviću U pokislom kaputu svetlom ulice Kanbrijer pokisla od kiše devojčica. Gleda pulover žuti joj je mati sašila. Gleda. U atrijumu dva sjajna svetla zasjala su u puloveru po kiši kisne. Deca okolo sa radošću smeju se u atrijumu su svetla zasjala. Žuti pulover mokre novine ispred u kutu […]
Pratila rijeku. Vodila kud je trebalo. Rijeka-do ušća, džada-do kraja džade. Džombasta, koritasta, ali sigurna. Njome se bosonogalo i zaprežilo. Taman: ni preduga, ni prekratka. Imala uzbrdice i nizbrdice. Imala i predušja i krčmice. Imala i putnike, nikad jagmu. Imala i drumske razbojnike. A sada je nema. Ostala od nje […]
Pijemo nas nekoliko propalih ljudiI polusvet:Bez svega, i bez radosti; mada nam grudiČeznu za cvet. Zvuci violina, vino, jak dodir ženaDaju nam pir,Al’ svuda se kreću senke mrtvih vremena,Umrli mir. Muzika s pesmom pruža nam stare jauke,Opela trag;Zgrljaj, za navek skrštene rukeI život nag. U samoći nam stanuje, k’o u […]
Čudo Sve su raščudili što su mogli. Pa su se svemu načudili kad su ubili čuda. A to čemu se čovjekoliki čude i nijesu čuda. Kako da se čude čudima kad u čuda ne vjeruju… Današnje čuđenje i nije čuđenje. To je zabezeknutost. Zabezeknuti nijesu začuđeni. To su prazne bečaline. […]
Jednosmeran je to sokak kaldrmisan strahom od napuštanja strahom od plutajućeg ludila couch castings * Postoje lica koja poseduju unutrašnju svetlost onu što prodire kroz vrstu dečje puti ona svetle samo noću majstorski obasjana spolja postoje tela koja zrače senzualnošću i kroz auru sna pogotovo tada Kada takvo lice dobije […]
Ima li nešto prirodnije od čovjekovanja… Kad se već rodismo, ima li šta rođenije… Ima li šta, a da je među čovjekolikima teže… Još samo maličak, pa nemoguće. Samo još trošicu, pa nezamislivo. O, strašnoga usuda, biti čovjek među čovjekolikima… Bolje je-ne pokušavaj. U trbušinama im zatrbušeno čeljade koje su […]
Ja sam Bože onajkoji se pred ikonom svake noći kaje,i u molitvi ka tebi ruke pruža,al’ sa grehom ne prestaje. Bože, jel te jedi moja slabost?Il’ ti miriše ko ruža. Kosta Kosovac
Razvilo se crno vreme opadanja,Nabujao šljam i razvrat i poroci,Podig’o se truli zadah propadanja,Umrli su svi heroji i proroci.Razvilo se crno vreme opadanja. Progledale sve jazbine i kanali,Na visoko podigli se sutereni,Svi podmukli, svi prokleti i svi maliPostali su danas naši suvereni.Progledale sve jazbine i kanali. Pokradeni svi hramovi i […]
Majke mrmljaju neštona uvobebama Parovi šapućuisprepletanih ruku Starci se drže za ivicukao nad provalijom I svi gledajuu tu uskomešanu masucrnila Po kojoj putuje samo zrakšarenog svetla prosut odnekud Da li je mogućeda se samo ja pitamzašto se ta tamna materijapretvara da je more? Aleksandra Leković