Voleli
smo se kroz druge ljude
Radije nego kroz nas same.
Voleli
smo se ignorisanjem svih načina.
Svako u svom ćošku sebe
Sa
smišljenim razlogom odustajanja.
Voleli smo se na
prljavom podu.
Usred ukvarenih darova, izmišljotina i čuvanja.
Voleli
smo se preko nišana i lakih prstiju,
Između promaje napunjene
rečima
Od kojih se umire sporo.
Voleli
smo se kroz ućutkane razgovore .
Krute kičme i ponosna ramena.
Voleli
smo se ponekad i ujutru
u srećnom osmehu neke želje
Smešno
naivne i glupe.
Voleli
smo se u prašnjavim budžacima.
U mraku koji vibrira od strasti
i tame.
Voleli
, na daljinu kroz zalogaje preskupih obećanja
Lažnih snova,
mira i tišine.
Voleli
smo se najluđe, na rubovima svesnosti
U mazohističkom
odstupanju radi opšteg dobra.
Voleli
smo se po jednobojnim hotelskim sobama
Sa vremenskom razlikom od
dva sna
U krevetima sa grubom posteljinom.
Voleli
smo se u arhivskim bitkama tužnih vojski
U herojskim smrtima
cveća za parade.
U ožiljcima od oštrih zuba i delova koji
fale.
Voleli smo se u mrtvim ljubavima
U zaboravljenim pismima
U
bočicama izlapelog otrova.
Kroz eone smo se voleli u svemu i
svačemu.
Voleli smo se krvavo , ponosno i zlo
Kroz
tihe siktave prepirke
U kadrovima starih filmova
Onim
kratkim, gde se očima voli.
Voleli smo se kroz neizrecivo
mučna pitanja
Kroz neke hodnike, čekanja i prazne stolove.
Po
bolnicama i parkovima,
i tamo smo se voleli.
U nekim
zalascima davno prežaljenim.
U toplom dahu između ramena .
Voleli
smo se kroz vene i prašinu.
Na ratištima i gradilištima
staklenih svetova.
Voleli smo se u naslućivanju onoga što je bilo.
Voleli
smo,
o koliko smo samo voleli da se volimo.
Bibelot de Verre
