Jasan Pogled
Pratila rijeku. Vodila kud je trebalo. Rijeka-do ušća, džada-do kraja džade. Džombasta, koritasta, ali sigurna. Njome se bosonogalo i zaprežilo. Taman: ni preduga, ni prekratka. Imala uzbrdice i nizbrdice. Imala i predušja i krčmice. Imala i putnike, nikad jagmu. Imala i drumske razbojnike. A sada je nema. Ostala od nje […]
Pijemo nas nekoliko propalih ljudiI polusvet:Bez svega, i bez radosti; mada nam grudiČeznu za cvet. Zvuci violina, vino, jak dodir ženaDaju nam pir,Al’ svuda se kreću senke mrtvih vremena,Umrli mir. Muzika s pesmom pruža nam stare jauke,Opela trag;Zgrljaj, za navek skrštene rukeI život nag. U samoći nam stanuje, k’o u […]
Čudo Sve su raščudili što su mogli. Pa su se svemu načudili kad su ubili čuda. A to čemu se čovjekoliki čude i nijesu čuda. Kako da se čude čudima kad u čuda ne vjeruju… Današnje čuđenje i nije čuđenje. To je zabezeknutost. Zabezeknuti nijesu začuđeni. To su prazne bečaline. […]
Jednosmeran je to sokak kaldrmisan strahom od napuštanja strahom od plutajućeg ludila couch castings * Postoje lica koja poseduju unutrašnju svetlost onu što prodire kroz vrstu dečje puti ona svetle samo noću majstorski obasjana spolja postoje tela koja zrače senzualnošću i kroz auru sna pogotovo tada Kada takvo lice dobije […]
Ima li nešto prirodnije od čovjekovanja… Kad se već rodismo, ima li šta rođenije… Ima li šta, a da je među čovjekolikima teže… Još samo maličak, pa nemoguće. Samo još trošicu, pa nezamislivo. O, strašnoga usuda, biti čovjek među čovjekolikima… Bolje je-ne pokušavaj. U trbušinama im zatrbušeno čeljade koje su […]
Ja sam Bože onajkoji se pred ikonom svake noći kaje,i u molitvi ka tebi ruke pruža,al’ sa grehom ne prestaje. Bože, jel te jedi moja slabost?Il’ ti miriše ko ruža. Kosta Kosovac
Razvilo se crno vreme opadanja,Nabujao šljam i razvrat i poroci,Podig’o se truli zadah propadanja,Umrli su svi heroji i proroci.Razvilo se crno vreme opadanja. Progledale sve jazbine i kanali,Na visoko podigli se sutereni,Svi podmukli, svi prokleti i svi maliPostali su danas naši suvereni.Progledale sve jazbine i kanali. Pokradeni svi hramovi i […]
Majke mrmljaju neštona uvobebama Parovi šapućuisprepletanih ruku Starci se drže za ivicukao nad provalijom I svi gledajuu tu uskomešanu masucrnila Po kojoj putuje samo zrakšarenog svetla prosut odnekud Da li je mogućeda se samo ja pitamzašto se ta tamna materijapretvara da je more? Aleksandra Leković
Ljuljuška se na talasima, a čovjekoliki se hvataju za pjenu. Nije nevidljiv, ali ga ne vide. Kad im je malo u plićaku, oni na pučinu. Čamac vezan na masnoj vodi kao gladno kuče… Prestrave se od dubina. Slute smrt u mračnim vodama. Potapa ih nezajažljivost. Utopi ih panika. Potonu kao […]
Uzalud je zrno bačeno da umre Između kišaumorni ljudiu nečemu bida se prepoznaju šta sve radeda zaborave A samo su jedno trebali da pamte Jasna Đurđić