Polazna tačka Rijekaodredište Miločaniprevozno sredstvo džip Vilisodbor za dočekzbunjen dolaskom belopute mladeu uniformipita uglas zbori li ona naškikuća im je zamakkamen na kamen pa tako do nebaturska kula izvidnicai onda mit o pokloni knezaposle jedne bitkei naravno pobede Plavokosi đedplavih očiju kao morekoje nikada nije videokad bi ga jako zabolelopod […]
Art
Bog u birtiji – Život
Umro je.Još prilikom rođenja.Niko se nije drznuo da proslavlja smrt.Niko nije baš toliko lud, baš toliko živ.Nije ni zaorao brazdu, a kamoli bacio sjeme.To što je u čovjekolikim nateklo bezlična je smrt, a ne lični život. Bio sam jednom u njegovom društvu, u birtiji.Život, nekoliko birtijaša i ja.Nekako sam volio […]
Pobuna
Kako me je napuštala bolrasla je pobuna tela Ne znam zašto sadkad je sramotno što živimi želima nisam poželjna ni lepa Samo prostaci se volei predaju strastii kad su ružni i neuglednimi iznadto radimo samo u mračnim hodnicima glavegde sve odjekujeod prostih rečii glasnih uzdaha Aleksandra Leković
Bog u birtiji – Želja
Žele, žele, žele. I gotovo. Dobiju što su željeli. Kad dobiju, čovjekoliki pomisle: nijesmo baš poželjeli. Pa opet: žele, žele, žele. I gotovo. Opet dobiju ono što su poželjeli. I taj dobitak im se pretvori u želju. I iznova: žele, žele, žele. I gotovo. Opet dobiju što su poželjeli. I […]
Meni trebaju bajke da ne poludim
Više od nošenja maske muči me što ne otvaram prozor češće.Sve rjeđe udišem svemir.Ne podnosim kada mi se ljudi ispričavaju za suze i zahvaljuju za zagrljaj,još manje što se zrcalim u njima; emocija je na margini poslana da umre.Teška sam; pedesetak kila bilježi vaga, a duša tonu uništenih snova. Sve […]
Ima li zemlje
Ima li zemlje Ukrajinopocijepanih rukava i golih tabanaravna ravna zemljo zemljuštino dužan sam timakar jedno plakanje koje nosim ispod trusnog grlakao trudnica svoje pile sve bih dao da te nikadnijesam obišao tavorili smo u vozovimapili ljute travkemiješali trunje i varili votkerezali nam masne plohe da se trijeznimolizali smo prstekroz rukavice došla […]
Dome, topli dome
Podjednako bolineizvesnost odlaskaI sigurnost povratkau tvojeu poznatonepromenljivostrašno u sigurnostida stvari stoje baš takoi nikako drugačije Treba mi malo snamalo tople ušuškanostiu nešto belo i mekanokao oblakili pilulaiz koje se polakokrunemrve sigurnostii nadekoju već dugone osećam. Aleksandra Leković
Otac
Bio je daleki rođak onog Buljbešto je žario po stepikada je obudoveosve su mu žene moraleda liče na atamanovui da imaju punđasta gnezda od koseda nije postao revolucionarbio bi glumac i to kakavsvoje petogodišnje žensko čedoučio je da voli suputako što bi joj rezanciprolazili kroz nos Najmlađi brat mu sezatvoren […]
Bog u birtiji – Žaba
Otkud ona na pameti, a ne na lokvanju… Kreketalo i uspavljivalo moju varoš. Kreketalište, večeri ljetnje. Svikli na žablju romantiku. Kobajagi se grozili kreketuša. I močvarja zastrtog lokvanjem. Bila i trska: prava-pravcata. Žablji raj. Davnih dana. Onda su čovjekoliki isušili žabeći zaton. Ubili žablji kosmos. Nabacili šljunak, zalili betončinom. I […]
Telo
Telo Došla sam da opravim teloprobijam rukamazelenumutnu vodupraznim um Iznova i iznova zamahujembodrim se mislimao zategnutoj kožii vitkim rukama a telo se moje smeje Tresu se opušteni mišićii naslage salapodrhtavaju od smehamenii tom glupom umukoji umišljada će nadigrati vreme Aleksandra Leković