Jasan Pogled
Nisu opasne sve knjige, opasna je samo jedna. Danilo Kiš Šta vam mogu reći sada kada sam na kraju svog puta? Rodio sam se u jednom veku a okončaću svoj život u drugom. Živeo sam u zlatnom Carstvu, radio i svoju ne tako bednu karijeru gradio u jednoj […]
Tišina To nije ćutanje. Time se ćutanje liječi. Ko umije da je čuje, čuo je najljepšu muziku. Kad su je zatukli galamom i halabukom, čovjekoliki su izgubili sluh. I sada se pretvaraju da čuju sve, a ne čuju ništa. Čekeću zaludna čeketala, okreće se zaludni točak na ropcu plitke vode. […]
Srce stane iznenada jedno jutro prije doručka, sruši se u kupatilu, na hladne pločice, neko ga doziva, kuca na vrata, ljuti se na nepomično srce koje je izabralo to jutro i sunce vrisak, plač, a onda sve isto, dan se nastavlja, i dalje je lijep i topao doručak još uvijek […]
Drže me travevuku me dugim vlatimazaustavljaju korenjemmole da ostanem ja klizimžutim svetlom tunelažurim ka mreškanju vode u sumraki mirisimašto prizivaju stare slike Nema predaha na tom putugazim preko vremena što se osipapreko mutnih voda i klizavog kamenja Uverenaili naučenada jedino tako i može da bude ne smem da se prepustim […]
Grad je pun žena u crnim kaputima, a ja sam šarena šaka u oko U ruci mi cigaršpic Na ramenima Pariz Pijem matcha latte, zamisli, kao da sam neki buržuj U caffeu samo čujem žamor Imam super moć da se isključim kada me ne zanimaju razgovori oko mene A gotovo […]
Tajna Rađe bi rastajili tajnu, nego se napili vode u pustinji. Kad ne bude tajne, biće im sreće. Gdje god je osjete, čovjekoliki kidišu. Zagledaju je sa svih strana, a obično je mala i okrugla. Prislanjaju je na uvo. Traže uputstvo za upotrebu. Biraju otvarač kojim će je raskrinkati. Proklinju, […]
Ni tigrovi po indijskim selima nisu toliko ljudožderni da proždiru baš sve tkivo misli uspomene čak i brižljivo skrivene planove kao što to čini ono Nezasito pohlepno rđa i kiselina su mu tek šegrti ono i kad je sito razbija šifre najtajnijih sefova prazni oči guta i nesvarljive komade […]
Grlio bih stub ili sjenkuI isto bi mi biloKao da si tu Žao mi je što nemam ninačina ni pravaDa budem dijeteZa kojim sad mi vapisvaka kost Ne bi bilo loše smanjitiseIzgubiti se u širokomhodnikuU strmoglavom dvorištupasti na tjemeIzgubiti svijest Neko bi me podigao iponioVikao na mene i plakaoA ja […]
Nemam korensamo sam listkoji pluta po vodi dok ga težinane povuče na dno Nemam ni stablokoru su izgrizlizečevi vremenaa srž seogoljenaosušila Nemam krošnjusuviše su krte i tankebile te grančiceda bi na njih okačilivažno ordenjelišća Sad više nemamni mestona kome su sadilionikoje sam pratila poljupcem u čelo Aleksandra Leković
Sunce Najviše mu vole pjege. Kad ih ogrije, kažu-prži. Cijeloga života od njega bježe. Najbolje im kad koptiše salaukovina. Tek tada se nauživaju kao đavo na Đurđevdan. Ćorno odozgo, zaćoreno odozdo, eto im uživanja. Pogasili su i one lampice što su im pridodate rođenjem. Među čovjekolikim, sva je prilika, nema […]