Jasan Pogled
Samo još da mu lešinu odnesu. Tako kažu. Kad su ga već ubili, jer im je povjerovao. A i muve zunzaraju, osjetile. Kako im se samo naivno pripustio. Kako da ga baš kurvari razdjeviče… Pa da zaklate zvona i da začate ne bi li mu prigušili plač. Da je znao, […]
Moj umor je opipljivIma težinui oblik Mogu da ga ogrnemili obmotam oko vratamada je uglavnom unutragde je udobnije Moj umor ima imeustvari više njih Ponekad ga slikami okačim na zidali ga niko ne prepoznaje Aleksandra Leković
Radni dani su potcenjeni. Eto birokrate u cipelicama i košulji, beloj, čistoj, stoput opranoj, opeglanoj. Mrcvarena je ona, pa pokazuje karakter na levom boku, malo pozadi, otima se i hoće da otkrije golu kožu posred kancelarije, al’ kaiš stiska li stiska tog Mikelanđela, tog šaljivdžiju, raspoloženog za jednu Ejpril O’Nil, […]
Sad me boli samo na dodirkad slučajno okrznemto mestoodavno načetopodrugljivim osmesimašto pržemladu kožukoja se tek stvara Previjala sam zavojimai gazama natopljenimtvojom ljubavljunekim rečima toplinei davanjem onog što imami mogu Mislila sam,da su samo ožiljci ostalia ne ranaispod blede kraste A ondakad se raskrvarimi posečemna oštricutuđeg mišljenja Shvatimda se samo zavaravam […]
Na mestu gde jesam.Prestalo je biti-piti Sviti. Prestalo je sve saznanjeGde se rodih, gde ću biti Na mestu gde jesam Prestalo je biti. Nastaviću piti. Marko Jovanović
Bilo je niklo. Krenulo u napredak. Bujnulo i zašarenilo, a nije iznijelo ploda. Čovjekoliki razvalili tarabu, obrstili kao gubari. Sve su progutali, sem sopstvene gladi. Rskali nedozrelo, mljackali zeleno. Upali u baštu, ostavili pustolinu. Da su popričekali, bilo bi taman svakome. Eno ih kako jekte od gladi pored zavaljene tarabe. […]
I sad se čovjekoliki okupljaju za astalom. Nije do okupljanja. Nije ni do astala. Do čovjekolikih je. Svale se tako, pa ćute. A ako ne ćute, bacaju kamenje. Ja tebi-kamen. Ti meni-kamen. Pa propadaju veselo kroz mutnu mrtvaju. Ili se posipaju pljevom riječi, strugotinama, opiljcima. Odavno im čaurice ne dime. […]
Anđeo I snijeg je pao, mada je bio nekakav maj. A u maju čovjekoliki zahroptani pred birtijom. Zahroptani birtijaši posuvraćenih rukava bijelih. Jer, bio je nekakav maj…sparno pod lobanjama. I među njima ovaj što ovo piskara. Zahroptan, zaroktan, posuvraćenih rukava bijelih… Zarakijan, zabrektan, zazvijeren, zakrvavljen, zarozan, zakanut… Sav nabrekao od […]
U Mostaru sam voleo neku Svetlanu Jedne jeseni Jao kad bih znao sa kim sada spava Ne bi joj glava, ne bi joj glava Jao kad bih znao ko je sada ljubi Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi Jao kad bih znao ko to u meni bere Kajsije […]
O njoj smo i prekosutra misliliAli nakon sutra nismoMada, trudili smo se jesmoI pili smo i pismoOpet.Ostalo je repete od restlovaOd nakosutraIskoristili smo ih sutraA prekosutraKoristimo danas inakon jutraNakon danas i sutraU usta ne uzimati juče Juče bivašebudućnošću. Marko Jovanović