Jasan Pogled
Voleo je ljude, ali gužve ne.Železnice stare, zapuštene, posećivao isključivo noću. Ne zato što se manje putovalo, te zime ustvari, putovanja su bila besplatna, a vreme skupo. Džepni satvečito je pokazivao pet do dvanaest, ‘Opet’ pomislio je.. Samo 5 minuta. Do polaska, prvog snega, sledeće stanice, nove revolucije. Milan Vasić
U mom neredu, nespokoju protkan je mir,Sasvim neobičan, detaljan nerv za rušenje, Kao vjetar koji ima svoje nalete,Da pročisti sve besciljne, klimave zalete. Negdje u sredini klima se bit, Omagljena svim nepredvidljivim. Još jedan dosadan mit O bivstvovanju bez dovitljivog kraja. Kad sve stegne i boli,Kad je rijeka mutna i […]
Niko me nije naučioda se bol osmijehom krijeda namrštena ne ćutim Tako godine prođošeumorne od mrzovolje Sad kad bih moglahiljadu osmijeha bih ti ostavilana stolu sa četiri stolicena kojima odavno nikoga nema Jasna Đurđić
Uzimaš polovičan osmijeh. Provlačiš ga kroz odgovarajući filter očekivanja. Dodaš nijansu trenda. Time obezbjeđuješ sebi par sati mira, dok se novo takmičenje ne oglasi nekim svojim zvoncem. Kafa se hladi, ali više nije toliko ni važno šta je neproživljeno, a šta pogrešno doživljeno. U pripravnosti si. Pružam ruke kroz filtere […]
Kada bih razmišljala o svetuU kojem živimoSetila bih se razlogaZašto sam plakala na rođenju Vazduh kradem od svetaPosmatram svakodnevno ljudeAli retko viđam čoveka Udaram barikade duhomJer ne nudim ono što žele da čujuProlazim etiketirana kroz masuBodem oči, uši, osećaš li… Na zemlji sam kamen spoticanjaBunt neumornih reči, pljunutih na sloboduDok […]
Niz pustu ulicu odjekuju koraci i škripi snijeg pod čizmama mrtvih revolucionara! A ti spavaš, bijedniče. Neostvarene seksualne želje čvrsto te vežu za san. Ko će tvoju djecu izbaviti iz žutih kandži kapitalizma? Sutra ćeš se probuditi u 6. Jutarnji zadah truleži zaliti ćeš katranskom kafom. Kćerku i sina ćeš […]
Putujem u kupeu s čovjekom mucavcemKad god kaže pokojni ŠćepanRefleksno se pridigne sa sicaI prstom pokaže na svoju putnu torbuKoja mu sjedi u sicu zdesnaPokojni Šćepan Pa opet ustaje i prstom mi pokazuje torbu zapravo ruksak ScandinaviaPitao sam tetkuSjeća li se ko je stariji ona ili pokojni ŠćepanPa grabi gore […]
Dok mašinica zuji, praveći sitne, završne pokrete, koža pod iglom jedva primjetno pulsira. Kao da drhti. Čuje se Koenova pjesma o plesu, o ljubavi. Ruke Majstora su vješte, krute, nepokolebljive. Prelazi nježno preko dugih, tankih nogu. Stavlja završne tačke na surlama. Sjenči obelisk. Djevojka bi željela da zažmuri. Peče je […]
Učim se da prepoznajem vreme na sasvim drugačije načine kao lagano dinstanje spanaća u kuhinji moje majke ilikao čekanje na potezu partiji šahamog oca Ponekadkao žustro brisanje prašine moje sestre dok otirenevidljivu kožu nameštaja I sadadok mi se sve to vraća u nekom neshvatljivom krugutrajanja Shvatamda je vreme samo lukavo […]
Premalo sam uživao u proljetnim pljuskovimai zalascima sunca. Premalo sam se naslađivao ljepotom starih pjesamai šetnjama na mjesečini. Premalo sam se opijao vinom prijateljstvamada na zemlji jedva da je bilo zemlje u kojojnisam imao barem dvojicu prijatelja. Premalo sam vremena odvajao za ljubavkojoj je na raspolaganju stajalo svo moje vrijeme. […]