Pravda
Ko ide njima po pravdu, otišao je đavolu po blagoslov.
Ko im je najviše kriv, upisuje se u pravednike.
Kriv pred čovjekolikim-prav na nebu.
Kad im zakoni zaliče na pravdu, ne primjenjuju zakone.
Sudije im sude po pravu sile, a ne po sili prava.
Što više nepravednih presuda, to više pravednih odlikovanja.
Vrhunac njihove pravičnosti je orgija strašne nepravde.
Kad im se pokvare krive terazije, prorade im prave giljotine.
Kad se zakotrljaju glave, otkotrlja se pravda.
U krvavoj korpi ima najviše pravednih glava.
Kadije kao kadije, prvo presude stidu,onda pravdi.
Blud nepravde uspostave kao nevinost pravde.
Pa nevinost podvode bludu na velikim državnim svetkovinama.
I nije to od juče.
Oni su i prekjuče urlikali: Raspni ga, raspni…
A danas gore nego juče.
To su pravednici i juče govorili.
*******
–Ko si ti da dijeliš pravdu—groknuo zagrobnim glasom.
Nalivene mu oči igraju kao na ulju.
Tresne šakom, pa onome pokaže vrata birtije.
Onaj, ka vratima.
Po nama uzalud pogleda.
Svi zauzeti važnim poslovima.
Propadne u crvenu jamu stida.
Još dobije i nogom u tur.
I sve mu na pragu poispada.
Razleti se ono što je htio da podijeli.
Bijeli leptiri na crnom podu…
Boris Jovanović
Iz knjige Bog u birtiji
Izdavač Zenit Novi Sad
