Jasan Pogled
Najteže je priznati da nisi srećan, da te je svijet iznevjerio. Zato o tome ne govoriš, o tome piješ, spavaš, putuješ, lutaš, zarađuješ platu planiraš, pratiš šablon, čestitaš brakove, rođenja, smiješ se. (Neka neko zastane i iskreno te pita o svemu što jesi, da zajedno ne razumijete) Najteže je biti […]
To je ljetnja kiša što me budi dok spavam na kauču nijesu tvoji koraci nije stari radio koji ponekad ostaje upaljen danima nijesu komšije ili njihova djeca galebovi Sjevernog mora koji nose školjke u kljunu nema nikog pred vratima ni vjetra na prozoru ništa od toga nije to je samo […]
„Argadini!“ * uzviknuo je plavokosi dečak albanske nacionalnosti na pristaništu brodova u gradu zvanom Thessaloniki. Alexandros, slavni pesnik na samrti, zapisao je ovu reč u svoj notes i pružio dečaku smotuljak novčanica. Plaćao je za reči…… „Argadini….“ ponovio je stari pesnik a snežne planine Severnog Epira ukazaše mu se […]
Voljeli su se, nije da nijesu. On je sjedio na stijeni i slikao more. Ona je sjedjela iza i slikala ga dok slika more. Kad je završio sliku, lagano je složio pribor i otišao bez pozdrava. Ona je slikala njegov odlazak.
Masilinovo ulje portokali i limun žut Uske uličice posute laticama trnovit prut Zvuk mandoline pa iza ćoška Kalimera! Ela, filos! Banjo, banjo… Lefkada sunčana sva. Lebdim ka moru dok pevušim „Koroido“ od Vamvakarisa! Srđan Sekulić Portokali – pomorandže Kalimera – dobro jutro Ela, filos – dobrodošao […]
Budiš se glavobolna svakog Božijeg jutra. Neke smršene riječi bruje kao pčele, navikla si već da pritajiš srce i slušaš ponoćni bruj. S glavom na visokom perjanom jastuku, lagano razmrsuješ riječi. Jastuk je pun požude, dahtanja, uzdaha, ugrušane lirike. Bijesna, pobjedonosno istresaš jastučno perje koje se kovitla na vjetru. Misliš,ponosna […]
Sva četiri pisca jevanđelja eto zaboraviše Dok čitam evo O čudima Zaboravili su. I zašto koji kurac plačemo kada umremo na ničijoj zemlji Kada umrem, kada dođe vreme Hoću kolo naručenih devojaka, Prostitutki obučenih do grla Da krenu autoputem, od mesta gde sam umro do mesta gde ću leći. […]
U Mažuranićevoj na Petrovaradinu živeo je čovek koji je imao knjigu Skendera Kulenovića. Pošao sam tamo po najjačem junskom suncu, sa golemim nijjetom* u srcu. Putovao sam dugo, sa drugog kraja grada pa sam se onda uspeo i uz brdo. Kupio sam roman „Ponornica“ a on mi reče da ima […]
Ponekad smo se smijali i kikotali bez nekog posebnog razloga, ali to više ne radimo. Ja se zasmijem, Silvija razgovara preko telefona, stavlja prst na usta, ćutka me, iako moj smijeh nije baš toliko glasan da ga taj neko može čuti a i da jeste i da taj neko […]
Svima govoriš o nekakvoj kuli, na stijeni, iznad mora. Ona je za tebe početak i kraj svake bitne priče. Nadražuješ drugarice omamljenih očiju da pođu za tobom, izmaštanom stazom, kroz odsanjani borovnjak ka bijeloj kuli koja je, tako im tvrdiš, najstrašnija i najljepša pod slapom mjesečine. U toj kuli, na […]