Ko­nač­no je kre­nu­lo. Ko­nač­no smo uze­li stvar u svo­je ru­ke. Ko­nač­no smo se od­gla­vi­li, a bi­li smo za­gla­vlje­ni u ne­ka­kvom euro­a­tlan­tskom gli­bu, u li­be­ral­no- mo­ne­tar­noj ka­lju­zi s om­či­com oko vra­ta. Ko­nač­no smo, opet, po­di­vlja­li, a bi­li smo mir­ni, pre­mir­ni, re­kao bi ne­ki na­iv­ko, go­to­vo mr­tvi ona­ko po­lo­mlje­nih ro­go­va i pod­vi­je­nog […]

Dobro je. Sve u svemu. Treba dobrim započeti dobar dan i biće zaista dobro. Pilulica sreće, malčice sljepila, malko nagluvosti, kockica leda na srculence, doza mrtvila koprcavom duhu i momentalno je dobro. Mislim: bolje je. Pišem: dobro je… Dobro je na primjer biti Srbin ovih olimpijskih dana. Radovati se, na […]

  Građanin je konačno odlučio da uživa. Uživanje se, kao što znamo, ne odlaže. Dakle, uživanje mora da počne. Sada i ovdje… Uostalom, svi žele da uživaju. Ne postoji nijedan živi stvor u zemlji, na zemlji, u vodi ili na plavetnim nebesima koji nije sklon uživanju. Život bez uživanja i […]

Čud­na ri­ječ, kr­vo­pi­ja, pod­la par­ti­ku­la. Te­ška rječ­ca kao ka­men za pod gla­vu. Mno­gi­ma je ovaj pa­tr­ljak od ri­je­či iz ovog pa­tr­ljak-na­slo­va za­gor­čao pa­tr­ljak od ži­vo­ta. Te­žak nam je je­zik kao gra­nit muč­no­ga po­sto­ja­nja, da ni­je te­žak, za­mr­šen, mno­go­zna­čan, zgru­šan kao krv i svet kao ne­bo, ne bi bio srp­ski. Srp­ski […]

Sva­šta mo­že sta­ti u jed­nu sa­svim ma­lu džep­nu pri­ču. Mo­že se mno­go na­gu­žva­ti čak i u ma­ju­šni za­dže­pak ili pri­dže­pak, a ka­mo­li u džep. Ma­li ka­kvi je­smo, za­slu­ži­li smo i ma­nju pri­ču od ove ma­ju­šne džep­ne pri­če. A ni­šta ne bi ima­lo smi­sla, a po­naj­ma­nje ma­la džep­na pri­ča, kad ne […]