Čud­na ri­ječ, kr­vo­pi­ja, pod­la par­ti­ku­la. Te­ška rječ­ca kao ka­men za pod gla­vu. Mno­gi­ma je ovaj pa­tr­ljak od ri­je­či iz ovog pa­tr­ljak-na­slo­va za­gor­čao pa­tr­ljak od ži­vo­ta. Te­žak nam je je­zik kao gra­nit muč­no­ga po­sto­ja­nja, da ni­je te­žak, za­mr­šen, mno­go­zna­čan, zgru­šan kao krv i svet kao ne­bo, ne bi bio srp­ski. Srp­ski […]

Sva­šta mo­že sta­ti u jed­nu sa­svim ma­lu džep­nu pri­ču. Mo­že se mno­go na­gu­žva­ti čak i u ma­ju­šni za­dže­pak ili pri­dže­pak, a ka­mo­li u džep. Ma­li ka­kvi je­smo, za­slu­ži­li smo i ma­nju pri­ču od ove ma­ju­šne džep­ne pri­če. A ni­šta ne bi ima­lo smi­sla, a po­naj­ma­nje ma­la džep­na pri­ča, kad ne […]

Ima­ju obi­čaj da vo­le i mr­ze u isti mah i po to­me su je­din­stve­ni i ne­po­no­vlji­vi. Na­rod fe­no­me­na, a opet naj­o­bič­ni­ji me­đu svim na­ro­di­ma. Ko im je ušao u trag, u bes­tra­gi­ji se iz­gu­bio, a či­ta­vo vri­je­me je mi­slio da je na pra­vom pu­tu… Naj­vi­še vo­le da vo­le sa­mi se­be, […]

Život je komedija za one koji misle, a tragedija za one koji osjećaju Horas Valpol Ne mi­sli­mo u zno­ju li­ca svo­ga na ne­ka­kav slat­ki lju­bav­ni tro­ku­tić, ma­da bi o nje­mu va­lja­lo raz­mi­šlja­ti u ne­ka­kvoj de­be­loj i dem­be­lan­skoj hla­do­vi­ni uz pi­vo sa krag­ni­com ili uz raz­lju­će­nu osi­cu-ra­ki­ji­cu. O sve­mu, da­ka­ko, čeljade […]

Strašne su mase ako ih vode loše vođe Euripid Ro­di­le su odav­no na­še tu­žne vr­be. I ove mo­rav­ske i one mo­rač­ke. Na­še tu­žne po­sva­đa­ne se­stri­ce… Dok je puk če­kao da na vr­bi ro­di gro­žđe, bje­še ne­ka­ko sno­šlji­vo, po­ne­kad idi­lič­no, ap­surd­no i per­spek­tiv­no u isti mah. No­stal­gič­ni uz­dah iz­ma­mi taj pra­dav­ni […]