Efen­di­ja Mi­la­šin nji­ma: buj­rum, oni efen­di­ji: buj­rum i iš­ču­pa­še re­pu. Do­go­vor ku­ći­cu gra­di, a ku­ći­ca li­je­pa, da ljep­ša ne mo­že bi­ti. Što bi se gra­đan­ski re­klo: še­her ku­ći­ca i avli­ji­ca i za me­ra­ka i za di­va­na. Uosta­lom, ako bi­smo mo­gli da bi­ra­mo, kao što ne mo­že­mo, bo­lje je i Ka­ra­dag […]

Po­sta­li smo ono što ni­je­smo. Od to­ga nas po­di­la­ze žmar­ci. Trn­ci i mrav­ci. Ma­la ču­da od ve­li­ko­ga ču­đe­nja. Okru­gli vanj­ski astal, sun­ce nad na­ma, ža­gor pro­la­znog ži­vo­ta. I noć ko­ju će­mo sa­če­ka­ti u prič­lji­voj za­sje­di. Pro­svje­tlje­nje ka­fan­skih po­kaj­ni­ka. Lo­še sku­po­cje­no vi­no ko­je nam otva­ra sta­ri po­gled na ko­ba­ja­gi no­vi svi­jet. […]

Na našoj džombastoj ledini igraju svoju igru, naravno, po svojim pravilima. Postižu mnogo autogolova koji se, opet po njihovim pravilima, knjiže kao golčine u protivničkoj mreži. Uvijek igraju na domaćem terenu, pred punim tribinama. Na njihovim utakmicama nema sudija ni saigrača. Protivnici su im nedorasli jer se trude da igraju […]

Vo­lim na­še vo­zo­ve bu­duć­no­sti ko­ji su pro­šli mi­mo nas če­žnji­vo svir­nuv­ši no­stal­gič­ni po­zdrav. Vo­lim na­še pe­ro­ne na ko­ji­ma sto­ji­mo pod ki­šom če­ka­ju­ći vo­zo­ve ko­ji ne­će sta­ti. Vo­lim sta­nič­ne bir­cu­ze u ko­ji­ma se če­ka­ju vo­zo­vi ko­ji ne do­la­ze. Vo­lim po­me­nu­te bir­cu­ze u ko­ji­ma se če­ka­ju i ko­no­ba­ri ko­jih ne­ma. Vo­lim i […]

Već na po­čet­ku-pro­ma­šio sam. Umje­sto da lup­kam po ta­sta­tu­ri li­ca oza­re­nog elek­tron­skim pro­vi­đe­njem uz or­tač­ki klik­taj stra­šnog mi­ša-za­um­ni­ka, pi­šem ar­ha­ič­nom de­sni­com ru­kom pra­i­sto­rij­ska ma­sti­lja­va slo­ve­sa, pa još i vi­zan­tij­ski ure­đe­na, ći­ri­lič­ka. Kao da is­ka­ja­vam sta­re gri­je­he. Ni­je ri­ječ o ina­će­nju, ri­ječ je o upor­no­sti, o po­tre­bi da se is­tra­je u […]