Te­ško pre­ži­vlja­va­mo nji­ho­ve pob(j)ede. I pi­ta­mo se: ka­kvi li su tek na­ši po­ra­zi kad su nam pob(j)ede ova­kve? I ka­kvi li su tek na­ši gu­bit­ni­ci kad su nam pob(j)ed­ni­ci ova­kvi? Ni­ko ne umi­je ta­ko li­je­po da nas usre­ću­je po­ra­znim po­bje­da­ma kao na­ši ve­li­čan­stve­ni pob(j)edo­no­sci. I te­ško da će­mo se ika­da […]

Ro­đen dav­no ne­ka­da, u dva­de­se­tom vi­je­ku. Na po­čet­ku se­dam­de­se­tih. U su­to­nu sa­mo­u­prav­nog so­ci­ja­li­zma. Bio Ti­tov pi­o­nir. Po­lo­žio pi­o­nir­sku za­kle­tvu. Na pla­voj ka­pi­ci-ti­tov­ki ni­je imao cr­ve­nu zvje­zdi­cu. Ta­ko ga za­pa­lo. Ka­pi­ca sa fe­le­rom. Još pam­ti pro­gu­ta­ne su­zi­ce. Svi su ima­li pla­ve ti­tov­ke. Imao je i on. Svi su na ti­tov­ka­ma ima­li […]

Ce­ti­nje- Island­ska uli­ca Već po­me­nu­ta jed­nom dav­no, baš na ovom mje­stu. Već opje­va­na i opje­va­va­na u an­to­lo­gi­ji na­ših ap­surd­nih opor­tu­ni­stič­ko-po­da­nič­kih pje­smu­lja­ka. Po­sred soj­ske i čoj­ske pri­je­sto­ni­ce. Po­sve­će­na da­le­koj dr­ža­vi­ci, lo­gič­no, sr­da­šce­tu bli­skoj. Ne­koć se zva­la Uli­ca Vu­ka Ka­ra­dži­ća ko­ji vu­če ko­ri­je­ne i srp­ski ro­do­slov ne­gdje iz ne­ka­kvog ple­me­na Drob­nja­ci. Ce­ti­nje […]

On je Per­so­na. Br­ka­ta Per­so­na. Kao i nje­go­vi pre­ci. Ko­ji su ta­ko­đe bi­li per­so­ne pod br­ko­vi­ma. Jer, kao što bi re­kao onaj pi­sac: Što je čo­vjek bez br­ko­va? Ni­šta. Ili naj­vi­še: po­la čo­vje­ka. Ni­je­su za­lu­du nje­go­vi zna­me­ni­ti pre­ci iz ta­mo ne­ke ju­nač­ke soj­ske i čoj­ske na­hi­je obr­ka­ti­li slav­nu isto­ri­ju na­še­ga […]

Šta je ovo, ni­šta se ne de­ša­va? Ni­če­ga no­vo­ga pod ne­bom. Na maj­či­ci ze­mlji ista pje­sma, do­sad­ni re­fren , ubi­stve­na mo­no­to­ni­ja. Kad bi ba­rem ne­bo pa­lo na ze­mlju, a ze­mlja pro­pa­la u pod­ze­mlje. Kad bi se ku­ći­ce i okuć­ni­ce sur­va­le u cr­ni tar­tar, u sli­je­pu zje­ni­cu ne­vi­dje­li­ce, sa­mo da se […]