Jasan Pogled
Da si mi živ i zdrav, moj zemljače… Znam da si živ i znam da zdrav ne možeš biti u ovoj neživosti i nezdravosti ovoj… Znam da te boli…Mora da boli svakoga ko je živ. Baš svakoga ko nije ispisan iz knjige živih, ko još korakne naviše, u susret nebu… […]
Prvo agitaciono pozorište u svetu Priredio : Dušan Opačić Ruska avangarda je nesumnjivo imala veliki uticaj na umetnike sa naših prostora. Diljem Kraljevine SHS nastajali su mnogi časopisi i novine koje su se bavile umetnošću i u afirmativnom smislu većim delom „ispratile“ dešavanja u postrevolucionarnoj Rusiji, tj. prvoj zemlji socijalizma […]
“Ljudi su lutke i sjede po raznim civilizacijama kao po izlozima”, mislio je Filip promatrajući ovu elitu na liepachovskoj terasi. “Kao manekeni sjede te lutke po izlozima, a odostraga, u pozadini, nekakvi nevidljivi aranžeri preoblače te lutke uvijek iznova u druge krojeve i u druge običaje, i to se […]
Budeći se prije svitanja, u tuđoj kući, čujem radio iz kuhinje. Sumaglica praminja ispred prozora dok ženski glas čita vijesti, a onda i vremensku prognozu. Čujem to, i kako meso cvrči sjedinjujući se s vrelom mašću u tiganju. Slušam još malo, u polusnu. I sve je isto, no ne baš […]
Kako bih volio da sam netko i nešto… Baš bih volio. Teško je to. Pogotovu u ovom zemanu, sa ovakvim poglavnicima, među ovakvim doglavnicima. Da bi bio netko i nešto, moraš biti ništa, pa tek iz tog ništavila treba sunuti ka nebu, a nebo nikad niže, nikad manje… Ne može […]
Beda nije samo patnja: ona je u osnovi velikog broja ljudskih oblika, a funkcija književnosti je da označi njihovu vrednost (takav je slučaj s krajnjom nemaštinom u kojoj zarazne bolesti, kao što je lepra, ljudima koje napadnu daju takvu veličinu koju je nemoguće dosegnuti u uobičajenim okolnostima). Da […]
Ništa mi drugo ne ostaje no da napišem pesmu. Da ostanem pošten prema sebi, da Kada je težina preko leđa jača nego što su ona Onda mi ništa drugo ne ostaje. Ne ostaje mi čak ni nešto para u džepu, tek Sutra za hleb i možda pavlaku ili jogurt […]
Sestra ne koristi kašiku nikad Uvijek prstima nimet Umače u tanjir Svakad joj ne pretekne Ni hljeba ni smoka – I stalno je gladna To nisam naučio Iza mene Na sofri vazda Po koji zalogaj ostane Ona kaže – tuđa nafaka Ali ja ne znam da se Od toga ikad […]
Ako je Bog pravio čoveka po svom naličju, najverovatnije u tom trenutku nije njega imao na umu. Kao ni njegovo lice, neuglednu dugu kosu i prosedu bradu, a ponajmanje njegov samoživi karakter. Ne odstupajući od svog uobičajenog ponašanja, slobodno vreme troši na žvrljanje po svojoj misterioznoj svesci kojoj niko sem […]
Majko! Tvoj stakleni pogled dušu moju muti i režu mi zjene izlomljene bore… Skamenjena, modra, tvoja usna ćuti, a ja čujem tihe, nježne razgovore. Još jednom, majko, o još samo jednom tople prste ti u kosu mi uroni, da osjetim, majko, u tom jutru lednom žar ljubavi tvoje… I dok […]