Jasan Pogled
Moj muž se uvek razrogači kada me ugleda kako ćaskam sa njim. Tada mu je na licu lako čitljiva poruka: – Šta li te, pobogu, privlači toj uličnoj spodobi? Ja obično stojim na ivici trotoara, veoma strpljiva, pitam gluposti i primam neverovatne odgovore i nema u meni ni mrve prezira, […]
Utopija, kao fenomen izučavanja, radi potpunijeg sagledavanja, zahteva široki radijus kretanja, kako kroz vreme tako i kroz prostor, jer gotovo da nema razdoblja ili nacionalne kulture koji nisu dali svoj osobeni doprinos razvoju utopijskog korpusa. Ujedno, i pored uočljivih specifičnosti, sve te utopije poseduju nešto zajedničko, što utopiju kao pojam […]
I Kad je reč o prisustvu Istoka u srpskoj književnosti, mora se razgraničiti taj pojam i govoriti prvo o Istoku u delima stvaralaca krajem 19. i početkom 20. veka. Tada su brojni pisci obrađivali u prozi i poeziji teme u kojima se prepoznavao duh tursko-arapskog Istoka. I to je bila […]
Dvadeset tri priloga, praćena s dva predgovora i štampana na tri jezika – engleskom, nemačkom i francuskom – sačinjava ovaj zbornik naučnih radova nastalih na osnovu izlaganja podnetih na prvom regionalnom skupu sledbenika i/ili okazionalnih „korisnika“ imagološkog pristupa (Imagology Today: Achievements, Challenges, Perspectives), održanom 2009. godine u Zagrebu. Već osvedočen […]
Magia sutra 58, 59 i 60 58. Takav je dar Dar je karakterističan način deformacije, koji je sutra maločas nazvala čudovištem. 59. koji jeste surla – odnosno bolesna oteklina u čoveku sred njegovih nedostataka i praznina. Grba. Dar se u svetu poremećenog realiteta smatra pozitivnim. Pored ostalih svojstava zaista je […]
Edward Hopper – Nighthawks, 1942
Preambula Virtualistika je naklonjena paradoksalnim izrazima te je sasvim umesno ako situaciju koja se stvorila oko nje okarakterišemo kao stabilnu neravnotežu. S jedne strane, predstave o virtualnoj realnosti virtualnih događaja, objekata, stanja psihe – odavno i trajno su se rasprostranile u mnogim i veoma različitim oblastima kako teorijskog, tako i […]
Sad kad je umrla, ostaviše je u zemlji,Cvijeće raste, nad njim leptiri lepršaju…Ona, laka, jedva je pritiskivala zemlju,Koliko bola bješe potrebno da postane tako laka! Bertold Breht
Tri poeme Crnjanskog, „Stražilovo“ (1920), „Serbia“ (1925), Lament nad Beogradom (1956), poznate su kao zavičajne pjesme (Petrov 2009: 182–183). Ovom prilikom ću govoriti o drugoj – „Serbiji“, koju sam nedavno prevela na italijanski, te je zato trebalo da je tumačim, usprkos „neprotumačivoj polisemičnosti“1 mnogih mjesta u tekstu. O „Serbiji“ možemo […]
Izuzev slepih sila prirode, ništa ne pokreće ovaj svet, što po svom poreklu nije grčko