Sada negde tonu brodoviprskaju vulkanii granateu vatromet sjaja i boja Sada negde polako se uspavljujučistači ulicai bebe sami u krevetu i svemiru sadanegde tinejdžerke i njihove majkeu susednim sobama maštaju o istimnezadovoljenimpotrebama sadanegdegledaju sebleda lica u ogledalukoje ćutina sva postavljena pitanja Aleksandra Leković

Nesvesnaravnodušnostikoja pretinjenojgranici od sna Bez strahagleda u vreme krupnim očima Kaže da ne boji smrtiI smeška se Kao da zna nešto što joj je prijatelj šapnuousputda je zabavi i oraspoloži Dok ne stignetamogde je čekaju Aleksandra Leković

Krv se spira hladnom vodomkao i kafaa so se sipana fleke od vinai na ranukad nemaš sirćea i to sam probala jednomna opekotinui prošlo je Što jače bolilepši je ožiljjakbleda, tanka crtasa tri kopče sa stranesvaka za po jedan ubodšto i dalje traje A sa bolomimam poseban dogovor držimo se […]

Najteže je sa onimašto su nam nekad bili bliskipa proziru kroz paravaneizdržljivosti i snagekoje smo postavili okolo A nema više bliskosti sa njima pa da se prepustimo slabostima i kukavičlukui pustimo tu poplavu samosažaljenja i beznađada se razbuja i odnesesvo umršeno granjei leševe sujetešto smo pokopali duboko Znamostao bi na […]

Ležim u polumrakučekam grubi zvuk alarma koji me izvlačiiz topline kreveta i polusnasan je polusmrt tako je govorila moja prababai ja svaku noć bežimu svoju malubezbednu imitaciju smrtiiz koje se budimpred zoru i onda ležim u polumrakuosluškujem…čekam… pitam se… na kom se kontu knjižesva trpljenja i moranjakoja nosimobez prigovora i […]

Nemam u sebi rečini sliku, ni zvuk prazno zveči telokoje navlačimposle buđenja nemam ni misaosamo pačvorktuđihkoje kupim u hodu Vežbam pogrešne partitureglancamdo punog sjajadeo iznad površine a dno je prekrivenoalgama i sluzi Ne služim na časttvorcu i pomoćnicima materijal je bio dobarali se građevina opasno krivi kao da će da […]

Kad zavesa leluja na prozorui senke oštro i koso presecajuprazan prostor kad preveliki džemperza po kućinije okačen u hodnikua u ormaru vise prazne vešalicei zaboravljena kesica lavande kad možeš rukomda dodirneščestice prašine što se provlačekroz zrak svetla Znaš sigurno da si mrtav Aleksandra Leković

Ležim u polumrakučekam grubi zvuk alarma koji me izvlačiiz topline kreveta i  polusna san je polusmrttako je govorila moja prababa i ja svaku noćbežimu svoju malubezbednu imitaciju smrtiiz koje se budimpred zoru i onda ležim u polumrakuosluškujem…čekam… pitam se… na kom se kontu knjižesva trpljenja i moranjakoja nosimobez prigovora i roptanja? […]

Izdaju me i materijal i delovi prvo leđa desno rame sad ovo drugo koje nosi veću težinu izgleda da su ramena ta na koje je spalo da podnesu  pritisak i teret da izdrže grč koji kreće iz stomaka i glave koji drži telo da ne sklizne na pod kao bezoblična […]

Beležim na spisakjoš jedan maliminus ovog jutra što je mirisalona letnji pljusaki iznenadnu svežinu ali bez vazduha u mojim plućima što dišu plitko i gutajumale zalogajevremena bezuspešno pokušavajućida se oduprutežinii umorudok sklanjam pogled od bele pilule na stolušto nudiutehui poraz Aleksandra Leković