Jasan Pogled
Mora, pomislio bi čovek, da negde postoji jedna soba, sasvim prazna, koja zaboravila je sve što se ikad u njoj dogodilo, kao upravo rođena, lišena svakog ljudskog sadržaja, lepog ili ružnog, zadržavajući samo svoju vlastitu, sobinu sudbinu, svoj unapred osiguran pouzdani vek trajanja, svoja godišnja doba, svoja naizmenična svetla i […]
Ako bi bilo ikako moguće, da sve ono najvažnije iz čovekovog života stane u jednu kutiju, tako da se u nju mogu smestiti mnoge manje kutije, pa u ove sijaset još manjih, čime bi se dobilo u nekakvoj ekonomičnosti, a da kod toga i dalje ostane bar malo slobodnog prostora […]
I onda, kada neko ostvari sav svoj dnevni plan, da pokrpa i opegla svoju lepu plavu košulju, da čekićem ispravi kašiku koja se iskrivila, da iščupa ekser iz cipele koji ga danima muči, da odnese smeće i baci ga iza kuće, ipak, ako se sve sabere, ostaje i dalje, ne […]
U ono vreme došlo bi čoveku da vrača sam sa sobom, nadajući se, kako očekuje, da će broj njegovih koraka do ugla biti paran, pa da će, baš kada pomisli na to, upaliti se ulične svetiljke. U normalnim prilikama o tome ne treba voditi računa, a i tada, za slučaj […]
I ma kako se neko upiljio u onaj veliki časovnik na uglu, izgledalo je kako ova golema skazaljka, kao ukleta stoji u mestu, svejedno što po svim regulama, astronomskim, kosmičkim, socijalnim i ljudskim, vreme bi moralo nezaustavno ići svojim tokom, a budući u tom neizbežnom pogonu ipak je nešto naizgled […]
Čak i na tom komadiću papira, iscepanom iz nekog turističkog vodiča, koji se našao na klupi u parku, čovek je u stanju, makar i u vrlo umanjenim razmerama, da sagleda celoviti raspored sveta, pa svejedno što, usled presavijanja izgubljene su čitave njegove pokrajine, možda najlepše koje postoje – u stanju […]
(pogovor nemačkom izdanju) Levičarski režimi imaju u sebi nešto od meteorologije, čas je lepo vreme, čas udari uragan, treba jedino ući pod nekakav krov i sačekati da nepogoda prođe. Bila je godina 1972. Odjedanput su iščezli primerci mojih knjiga iz knjižara, pozorišni komad, nakon stotinu predstava skinut je preko noći […]
(Za Harija, Raula, Josipa i Ivu) Proplanak i um. Dušan Matić 1. Svako bi očekivao da ovi što ponavljaju školsku godinu treba da zauzmu nekakvo mesto povučeno, i u uglu, a ispostavilo se da ta četvorica sede po sredini razreda, gde onako krupni moraju odmah upasti u oči. Kao da […]
Može se katkad, u nekim okolnostima, zapaziti onaj ćutljivi pojedinac, koji, sedeći u nekoj čekaonici, radi nešto po svome kolenu. Kao da po onoj sivoj tkanini svojih pantalona pokušava da zapiše nešto, noktom. Zna se taj sav uneti u ovaj svoj naum, ne primećujući nikoga oko sebe, uporno črčkajući nešto […]
Kada te put nanese u jedan od onih tamnih prolaza u gradu, ne bi li brže stigao kuda si naumio, ne treba odmah da pomisliš da će tamo, kako stoji u uzbudljivim pripovestima, naći se mračna prilika sa nožem u ruci, jer, čak ako se onde i zadesi neko turobno […]